Žene i majke iz najsiromašnijih regija Rusije traže da se vojnici iz Ukrajine vrate kući

"Moj brat je poslat na 333 vojne vežbe", rekla je žena iz regiona Burjatija na jugu Sibira o svom rođaku koji je kao vojnik poslat u Ukrajini. "Nije se prijavio za rat u drugoj zemlji. To je u suštini bila obmana. Tek uoči invazije su obavešteni da će preći granicu."

Žena, koja je tražila da ne bude identifikovana zbog straha od posledica za svoje antiratne aktivnosti, jedna je od sve većeg broja majki, sestara i partnerki ruskih vojnika iz siromašnih regiona poput Burjatije i Tuve koje se okupljaju da bi izvršile pritisak da se njihovi najmiliji vrate kući.

"Pozvao me je iz Belorusije (uoči početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru)", nastavila je žena. "Žalio se da su im 'zavrnuli ruke', ali mogu da kažem da se plašio da odbije. Izgleda da mu je prećeno ne samo sudom, već i fizički."

Koristeći zatvorene grupe u aplikaciji za razmenu poruka Vajber (Viber), žene razmenjuju informacije i pravne savete o tome kako njihovi rođaci koji su u Ukrajini mogu legalno da izbegnu dalje borbe.

Ailana, majka vojnika iz regiona Tuva na jugu Sibija, čije je ime promenjeno za ovaj izveštaj, kaže da je njen sin imao slično iskustvo. Njegova jedinica je prebačena u Belorusiju radi vežbi u januaru i poslata u Ukrajinu 24. februara s naređenjem da zauzme Kijev za dva dana.

S majkom je ponovo mogao da razgovara tek sredinom marta, kada je njegova jedinica povučena iz Ukrajine da bi se pregrupisala. Tokom razgovora sin joj je ispričao kako je njegova jedinica prevarena i da mnogi vojnici traže način da izbegnu povratak u borbe. Ailana se konsultovala s advokatima, ali je u međuvremenu njen sin vraćen u Ukrajinu.

Ailana nedeljama nije čula ništa od svog sina i kaže da je to vreme jedan od najgorih perioda u njenom životu. U junu je, međutim, našla advokata koji joj je objasnio kako vojnik po ugovoru može zvanično da odbije borbenu dužnost.

"Kada je moj sin podneo žalbu rekavši da više ne želi da se bori, počeli su da mu prete", priseća se Ailana. "Rekli su mu da će se suočiti sa sudom i biti poslat u zatvor na osam godina. Pozvao me je i rekao: 'Mama, šta da radim?' Međutim, razgovarala sam sa advokatima i rekla mu da je to samo blef."

Kasnije su, kako je rekla, njen sin i još 13 vojnika koji su preduzeli isti korak, bili osramoćeni pred svojom jedinicom i označeni kao "izdajnici". Ipak, delom i zbog Ailaninog saveta, svih 14 je izdržalo poniženje i pretnje i pušteno iz vojske. Posle toga su se vratili u Trkto Tivu.

Grupa za ljudska prava Slobodna Burjatija izvestila je 11. jula da je oko 150 vojnika iz tog regiona uspešno odbilo ponovno slanje u Ukrajinu i da su se vratili kući 9. jula. Pre nego što su vraćeni, vojnici su navodno držani u zatvorenoj vojnoj bazi gde im je prećeno krivičnim gonjenjem. Šefica Slobodne Burjatije, Aleksandra Garmažapova, čestitala je vojnicima na Fejsbuku (Facebook) navodeći da su "spasili svoje živote i živote drugih".

Krajem juna, više desetina supruga i majki vojnika iz Burjatije uputilo je video apel guverneru te ruske republike Alekseju Cidenovu, pozivajući ga da iz Ukrajine vrati kući njihove najmilije.

"Oni učestvuju u 'specijalnoj operaciji' od 24. februara" rekle su žene na snimku. "Oni su iscrpljeni moralno i fizički".

Aktivista iz Tuve, koji je tražio da bude identifikovan kao Vasilij, kaže da zna za najmanje još 20 vojnika iz tog regiona koji su odbili da se ponovo bore, ali im nije dozvoljeno da se vrate kući. On i njegova supruga aktivno su uključeni u grupe na Viberu i Instagramu posvećene pomaganju vojnicima da se izvuku iz vojnih ugovora.

"U poslednje vreme žene u ovim grupama raspravljaju o tome kako njihovi muškarci mogu da odbiju da učestvuju u 'specijalnoj operaciji'", rekao je Vasilij za RSE, koristeći termin za rat u Ukrajini na kome insistira Kremlj. "Očigledno postaju svesni enormnih gubitaka u ratu. Ranije… samo su razmenjivali informacije kada da ih pozovu telefonom".

Žene iz Tuve su takođe počele da prikupljaju novac za kupovinu hrane i drugih potrepština za svoje vojnike pošto su dobile informacije o hroničnoj nestašici, rekao je Vasilij. On je dodao da je čuo za slučajeve da su lokalni stanovnici prikupljali novac da pošalju radio predajnike i dronove svojim najmilijima u Ukrajini.

"U kontaktu smo sa 55. motorizovanom pešadijskom brigadom", rekao je Vasilij. "Tamo je 29 muškaraca odbilo da budu ponovo poslati u Ukrajinu. Još nisu pušteni iz vojske, već su poslati na rad u pogrebnoj brigadi. Ipak, većina njih se vratila u Tuvu. Rekli su nam da je od oko 100 ljudi koji su vraćeni na front prošle nedelje, 10 ubijeno, a 20 ranjeno".

Od prvih dana ruske invazije, analitičari i aktivisti su primetili da su siromašni regioni u kojem većina stanovnika nisu etnički Rusi, poput Tuve i Burjatije, uključujući regione na severu Kavkaza poput Severne Osetije i Dagestana, imali neproporcionalan broj žrtava po stanovniku u ratu. Iako ruske vlasti nisu objavile sveobuhvatne podatke o žrtvama, RSE je zabeležio 159 poginulih vojnika iz Burjatije. Zvanično je priznato da je iz Tuve poginulo više od 100.

Prema analizi američkog politikologa Adama Lentona u aprilu, Severna Osetija, Burjatija, Tuva, Dagestan, Ingušetija i Čukotka su među prvih devet ruskih regiona po broju poginulih vojnika na 100.000 stanovnika.

Mladići iz tih regiona često vide vojni ugovor kao jedini spas od siromaštva. Prosečan mesečni prihod u Tuvi je 10.000 do 15.000 rubalja (165 do 250 evra).

Tačan broj ruskih vojnika poginulih u Ukrajini za više od četiri meseca rata nije poznat.

Ukrajinske vlasti tvrde da je poginulo više od 35.000 ruskih vojnika. Rusko Ministarstvo odbrane poslednji put je komentarisalo tu temu u martu, navodeći da je poginuo 1.351 pripadnik vojske.

Ailana je rekla da je, kada je njen sin poslat kući, na njegovo mesto došao drugi vojnik, takođe iz Tuve.

"Došao je bez municije za svoju pušku", rekla je ona za RSE. "Moj sin ga je šokirano pogledao i rekao: 'Šta misliš, gde si? Ovo je rat.' A novi momak je samo treptao i zurio."

Ailana je rekla da je njen sin novom vojniku dao svoj šlem, pancir i svu preostalu municiju.

//RSE