Ujedinjeno Kraljevstvo je zabranilo isporuku kontrolera za igre u Rusiju. U čemu je poenta?

Ujedinjeno Kraljevstvo je zabranilo izvoz kontrolera za video igre u Rusiju jer se ti uređaji navodno koriste za kontrolu dronova na linijama fronta u Ukrajini. Prema rečima stručnjaka, ovaj korak ističe da su granice između potrošačke elektronike i modernog ratovanja fluidne.

Epizoda takođe pokazuje kako birokrate daleko od linija fronta u Ukrajini pomažu u oblikovanju lica sukoba odlučujući šta se može, a šta ne može prodati jednoj strani. Međutim, pošto se roba široke potrošnje sada koristi kao ratno oružje, zadatak uspostavljanja kontrole izvoza ponekad izgleda kao borba protiv vetrenjača.

Novo trgovinsko ograničenje Velike Britanije dolazi uz listu druge robe čiji je izvoz u Rusiju sada zabranjen, uključujući softver za proizvodnju nafte, određene hemikalije i niz elektronskih uređaja. Ukupno je oko 150 novih artikala dodato na već opsežnu listu britanskih zabrana izvoza.

„Igraće konzole više ne smeju biti korišćene za ubijanje u Ukrajini“, rekao je ministar spoljnih poslova Stiven Douti o najznačajnijoj stavki na novoj listi. Britanska vlada je saopštila da je cilj bio da se ograniči sposobnost Rusije da napadne i osujeti njenu industrijsku ratnu mašineriju, što je bio deklarisani cilj sankcija u protekle tri godine.

SAD i EU su uvele slične režime sankcija, a potonje ove godine obuhvataju i džojstike i kontrolere za igre.

Međutim, ostaju pitanja o efikasnosti takvih mera.

„Ako Rusija želi kontrolere za video igre, pronaći će kontrolere za video igre“, rekao je Robert Šo, programski direktor Programa za kontrolu izvoza i neširenje oružja u Centru za studije neširenja oružja „Džejms Martin“ pri Institutu za međunarodne studije Midlberi. Većina ovih uređaja koji već ulaze u Rusiju verovatno dolazi iz Kine, dodao je.

Većina kontrolera za video igre proizvodi se u Kini ili Japanu, a vrlo malo, ako ih uopšte ima, proizvodi se u Velikoj Britaniji. Ovo pokreće pitanja o praktičnom efektu zabrane, jer bi ona samo sprečila reeksport preko britanskih luka, a ne prekinula vitalni izvor proizvodnje.

Snaga sankcija zemalja poput Velike Britanije i EU, koje su ograničile domaću masovnu proizvodnju elektronike, ali sofisticiranu tehnologiju, leži, prema rečima stručnjaka, prvenstveno u ograničavanju pristupa najsavremenijoj tehnologiji u oblastima gde Zapad ima konkurentsku prednost. Ovi proizvodi i znanje potrebno za njihovu upotrebu ili proizvodnju nisu lako dostupni nigde drugde, što znači da je lakše i efikasnije ograničiti njihovu distribuciju.

Zakoni o kontroli izvoza Ujedinjenog Kraljevstva formulisani su u ovom duhu i ograničavaju mogućnost prenosa tehnologije neophodne za razvoj, proizvodnju ili upotrebu kontrolisane robe u Rusiju.

Kontroleri za video igre ne odgovaraju baš opisu evropskog visokotehnološkog nišnog proizvoda poput holandskih mašina za proizvodnju mikročipova koji su ključni za globalnu proizvodnju računara, specijalizovane britanske telekomunikacione opreme ili nemačkih instrumenata za merenje mikroskopskih vibracija.

Međutim, to ne znači da je zabrana neosnovana, kaže Šo, specijalista za kontrolu izvoza. S jedne strane, to je dobra reklama i privlači pažnju ljudi, što je samo po sebi vredno, rekao je on.

„To će pomoći u podizanju svesti o dvostrukoj upotrebi toliko mnogo sredstava i kako se ona mogu iskoristiti u svoju korist u aktivnom vojnom sukobu“, rekao je Šo. Ljubitelji video igara i industrija potrošačke elektronike posebno su pokazali veliko interesovanje za ovu priču, iako nisu uobičajena ciljna publika za suve detalje britanske politike sankcija.

„Ovo malo znanja može biti dovoljno da se postave pitanja o novim poslovnim partnerima ili čudnim brodskim rutama do Centralne Azije“, objasnio je Šo. To može pomoći u podizanju uzbune kada nešto nije u redu i dovesti do pitanja poput: „Zašto naručuju ovu robu i zašto je mi šaljemo na veoma malo tržište?“

Zemlje Centralne Azije, Turska i Indija, između ostalih, služile su kao važne tranzitne tačke za zaobilaženje zapadnih sankcija i uvoz zabranjene robe u Rusiju.

Zabrana takođe proširuje pravni okvir koji je dostupan britanskim vlastima za borbu protiv ilegalne trgovine sa Rusijom. Šo je rekao da bi, ukoliko se pošiljka koja dolazi iz Velike Britanije zapleni zbog sumnje da bi je Rusija mogla preusmeriti u vojne svrhe protiv Ukrajine, vlasti mogle da je zaplene i pokrenu istragu na osnovu čvrste pravne osnove.

Iako se liste sankcija zapadnih saveznika uglavnom poklapaju, Kina, koja isporučuje većinu elektronike koja teče u Rusiju, verovatno neće slediti taj primer sa formalnom zabranom kontrolera. Međutim, postoji mogućnost da Peking izvrši neformalni uticaj. U prošlosti, kineski zvaničnici su pokušavali da balansiraju između podrške svom „strateškom partneru“ Rusiji i održavanja dobrih odnosa sa zapadnim vladama. A neke kineske kompanije bi čak mogle smatrati da je najbolje da sačekaju sa prodajom kako ne bi ugrozile svoju poziciju na zapadnim tržištima, rekao je Šo.

Već postoje znaci da bi to mogao biti slučaj.

Na primer, DJI, glavni kineski proizvođač dronova, rekao je da je ispitao upotrebu svojih proizvoda u ratnim zonama.

Samo nekoliko meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, kompanija je objavila saopštenje u kojem se navodi da „apsolutno osuđujemo svaku upotrebu naših proizvoda radi nanošenja štete“. Distributeri, preprodavci i poslovni partneri „obavezali su se… da neće prodavati DJI proizvode kupcima koji očigledno nameravaju da ih koriste u vojne svrhe“, navodi se u saopštenju./DefenseNews/