Rusija šalje mentalno obolele i teško bolesne ljude na ratni front u Ukrajini

Jeziva slika koja kruži sa fronta u Ukrajini prikazuje ranjenog čoveka koji stoji u blatnjavom jarku, skinute vojne uniforme. Njegovo oslabljeno telo jedva stoji, dok se ispod vojne identifikacione pločice vide istaknuta rebra. Jedva artikuliše reči — i prema ukrajinskim vlastima, on je jedan od mnogih vojnika sa mentalnim problemima koje Rusija navodno šalje na prvu liniju fronta.

Prema izveštaju The Telegraph-a, ukrajinski izvori kažu da je ovo nova strategija Moskve koja pokazuje sve veću zavisnost od ranjivih regruta i spremnost da se iskoriste ljudski resursi bez obzira na posledice ili broj žrtava.

„Rusiji nikada neće nedostajati ljudi“, rekla je pripadnica ukrajinskih odbrambenih snaga po imenu Ana (ime promenjeno iz bezbednosnih razloga). „Ako izgube čoveka na svakih 10 metara, ali postignu napredak, oni će to uraditi. Za njih, život siromašnih nema cenu“, dodala je.

Vojnici sa invaliditetom i mentalnim problemima na frontu

Vojno-politički ekspert Dmitro Žmailo, izvršni direktor Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju (USCC), rekao je da ovo nije izolovan slučaj, već deo sistematskog obrasca.

„Zbog nedostatka trupa i velikih gubitaka, Rusija regrutuje građane bez obzira na njihovo fizičko ili mentalno zdravlje“, rekao je Žmailo.

Ukrajinski komandant, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da su identifikovali najmanje dva slučaja Rusa sa mentalnim invaliditetom poslatih u rat, pored onih koje je dokumentovao USCC.

Jedan od njih bio je Semjon Karmanov, 27 godina, koji nije znao ni da čita ni da piše i imao je dijagnozu „intelektualna nesposobnost sa poremećajima ponašanja koji zahtevaju stalnu negu“. Ipak, zatvorska lekarska komisija proglasila ga je „sposobnim za vojnu službu“. Iz zatvora je poslat u kamp za obuku u okupiranom Lugansku, gde je dobio vojnu knjižicu sa dužnošću „vozač“ – iako nikada nije vozio. Ubijen je na frontu ove jeseni.

Drugi slučaj je Aleksej Vahrušev, 22 godine, iz zapadne Rusije, koji je većinu života proveo pod psihijatrijskim nadzorom. Uprkos lekarskom uverenju koje ga je proglasilo nesposobnim za službu, policija ga je naterala da potpiše vojni ugovor. Nakon pokušaja bekstva sa fronta, ponovo je poslat u bitku — a njegova sudbina ostaje nepoznata.

Na društvenim mrežama kruže video snimci koji prikazuju zarobljene ruske vojnike koji ne razumeju gde se nalaze i nisu u stanju da komuniciraju, što, prema ukrajinskim vlastima, jasno pokazuje korišćenje osoba sa invaliditetom kao „topovskog mesa“.

Žmailo je takođe pomenuo slučaj Artjoma Radaeva, 22 godine, koji je od detinjstva bio invalid, ali ga je na front poslala ruska 4. motorizovana brigada. Nestao je posle nekoliko dana, a njegova majka ga je kasnije prepoznala na fotografiji gde su ruski vojnici bili vezani za drveće kao kazna za odbijanje naređenja.

Drugi, Oleg Volkov (23), sa psihijatrijskom dijagnozom od detinjstva, bio je primoran da potpiše vojni ugovor nakon što je uhvaćen u krađi gajbe vina. Prvog dana u Ukrajini, sakrivao se preplašen u trafostanici, gde je kasnije zarobljen. Njegova sudbina je takođe nepoznata.

„Regruti umiru čim stignu“

Ruski vojnik iz jedinice „Espanyola“, koja se bori u blizini grada Časiv Jar, priznao je u videu da mnogi novi regruti umiru odmah po dolasku na front.

„Regrutuju ljude koji ne znaju ništa. Milioni se troše na njih, ali čim stignu, umru. Od 70 ljudi u mojoj jedinici, ostalo je samo šest“, rekao je on. „Već vozimo preko leševa — nema drugog načina.“

„Kremlj ne vidi vojnike kao ljude“

Ana, pripadnica ukrajinske vojske, naglasila je da veliki broj ruskih žrtava ne znači da Ukrajina automatski pobeđuje.

„Za nas je svaki vojnik jedan život. Za Putina, svaki vojnik je samo sredstvo za postizanje cilja. Više brinu o američkim sankcijama nego o gubitku 500.000 ljudi“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, rat više nije pitanje vojne sposobnosti, već brojeva: „Kremlj vidi pešadinca ne kao čoveka, već kao potrošnu robu.“

Pukovnik Oleksandr Zavtonov iz 30. marinskog korpusa Ukrajine, koji se bori u pravcu Hersona, govori o istom pitanju.

„Napadi su neprestani, dan za danom, mesec za mesecom. Iz radio presretnutih komunikacija često čujemo ruske vojnike kako odbijaju da napadnu, ali su njihovi komandanti potpuno ravnodušni“, objašnjava on.

Zavtonov zaključuje rekavši da, iako napadi nisu uvek masivni, njihov cilj je da iscrpe ukrajinske snage.

„Neprijatelj ne poznaje granicu u ceni ljudskih života. Za civilizovani svet ovo izgleda kao kanibalistička taktika, ali za Ruse je to norma. Oni se uvek bore na ovaj način — bez vrednosti za ljudski život“, rekao je.