„Pljačka na prvoj liniji fronta u Rusiji“: Vaš novac ili Vaš život?

Čak su i mediji koje favorizuje režim primetili sve veće nevoljnost da se prijave za rat.

„Efekat poslednjeg voza“, kada su ljudi išli u rat zbog kratkoročne dobiti i nadali se da neće zaista morati da se bore, „skoro je iscrpljen“, objavio je Kremlju naklonjeni Telegram kanal Nezigar, pozivajući se na vladin izvor.

Rusi se i dalje dobrovoljno javljaju na front jer se finansijska situacija nekih pogoršava, a oni žele da zarade novac od rata, ukazuje u analizi za CEPA Ksenija Kirilova,ruska novinarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom.

Dobrovoljci mogu zaraditi 8.500 dolara ili više da bi se prijavili i preko 2.000 dolara mesečno, što je najmanje dvostruko više od prosečne plate. Ali kada stignu na liniju fronta, san o bogatstvu – ili barem finansijskoj sigurnosti za njihove porodice – brzo isparava.

Sve je teže dobiti obećane beneficije „na prvoj liniji fronta“, isplate za povrede su smanjene, a proces dokazivanja statusa za ratne veterane sada je mnogo teži. Ali upravo mito potrebno da bi se ostalo u životu oduzima većinu novca zarađenog u zoni borbe.

Komandanti u nekim jedinicama uveli su cene za „usluge“ od kojih zavise život i zdravlje njihovih vojnika i preuzimaju odgovornost uskraćivanjem isplata na frontu, koje mogu iznositi više od 3 miliona rubalja (38.000 dolara).

Viktor Svobodčikov iz Tjumena, Sibir, već godinu dana pokušava da pozove svoje komandante na odgovornost, pišući žalbe Vojnom tužilaštvu i Istražnom komitetu. On kaže da su od njega iznudili milion rubalja za mogućnost da ode na odmor, a posebna naknada je naplaćena kako bi se izbegle opasne misije.

Oni koji odbiju da plate bivaju pretučeni ili im se kaže da će biti odvedeni na front bez oružja, rekao je on.

Svobodčikovljeve šanse da dobije pravdu su male, zbog prećutnog pravila da se žalbe protiv komandanata na frontu guraju pod tepih.

Ali njegove tvrdnje potkrepljuju široko rasprostranjeni dokazi o raširenoj iznudi na frontu. Vojnici su primorani da plaćaju kako bi izbegli napade „mlin za meso“, za potvrde o povredama i da bi radili daleko od fronta, objavio je veb-sajt iStories. Komandanti takođe uzimaju novac od vojnika kroz batine i mučenje.

Još jedna kategorija ljudi koji zarađuju novac od ruskih trupa su takozvane „crne udovice“, koje se udaju za vojnike koje su upoznale na internetu ili dok su na odsustvu sa jedinim ciljem da dobiju otpremninu za smrt.

Komandanti kažu da su u prvoj godini rata udovice molile da se po svaku cenu pronađe telo njihovog pokojnog muža, ali sada su više zainteresovane za novac. Verstka, onlajn novinski sajt, pronašao je 174 porodice koje vode pravne bitke jedni sa drugima i „nedostojnim naslednicima“ oko otpremnine za smrt, koja može iznositi i do 165.000 dolara.

Regruteri takođe zarađuju tako što obmanjuju ljude na front — na primer, govore im da će služiti isključivo u građevinskim bataljonima ili kao vozači ili čuvari daleko iza linije fronta. Privlače ljude objavljivanjem na Avitu, popularnom ruskom veb-sajtu za oglase, ili se predstavljajući kao zaposleni u moskovskoj administraciji ili humanitarnim organizacijama.

Mnoge žrtve su naivni provincijci, kojima se daje novac za putovanja u Moskvu i namamljuju ih u vojnu registracionu službu, koja ih zatim šalje direktno na front.

Regruteri dobijaju isplatu za svakog regruta, a oni koji stižu na front protiv svoje volje često su spremni da plate bilo šta da bi pobegli iz borbene zone. Postoje izveštaji o muškarcima koji su oteti iz sela u centralnoj Rusiji, poslati u rat, a njihovi otmičari dobijaju pristup ličnim bankovnim računima i podižu vojne isplate.

A oni koji uspeju da prežive mašinu za mlevenje mesa sve teže dobijaju odštetu za rane i mesecima leže u bolnici, pokušavajući da obnove oštećene udove bez pristupa obećanim isplatama ili osiguranju. Obraćanje vojnom tužiocu ne pomaže, jer vojne jedinice i bolnice često odbijaju da potvrde da je osoba tamo služila ili lečena.

Maksim Ivanov, poslanik Državne dume iz Sverdlovske oblasti, pisao je o obaveštajnom oficiru iz Jekaterinburga koji ne samo da nije dobio odštetu za svoje rane, već nije primio platu od novembra. Slična je bila priča i u Tjumenu, gde je odbijeno isplaćivanje 15 porodica učesnika rata.

Uz pojedinačne gubitke, odbijanje plaćanja ima širi značaj za regrutaciju, jer čak i prokremljovski izvori priznaju da je glavni motiv za prijavu finansijske prirode. Kako glasine o korupciji i neisplaćivanju stižu do provincija, broj ljudi spremnih da okušaju sreću na frontu će opadati.

U ruskim unutrašnjostima praktično nema pristupa nezavisnim medijima, ali je nemoguće ugušiti glasine koje šire oni koji se vraćaju iz rata ili njihovi rođaci. A problem za državu je pogoršan aurom stvorenom u propagandi o ratnim veteranima, što njihovim rečima daje posebnu težinu.

To ne znači da će obični Rusi početi da protestuju protiv rata, ali kako postaju svesniji njegove korumpirane i ciničnosti, manje su skloni da ga smatraju „pravednim“ ili „narodnim ratom“ i biće sve nevoljniji da se bore.