Kršenja ljudskih prava nad ukrajinskim ratnim zarobljenicima: Evropsko vijeće sankcioniralo 15 pojedinaca i jedan subjekt 

Evropsko vijeće je donijelo odluku o uvođenju restriktivnih mjera za 15 pojedinaca i jedan subjekt odgovorne za teška kršenja ljudskih prava nad ukrajinskim ratnim zarobljenicima i civilnim pritvorenicima, kako u privremeno okupiranim regijama Ukrajine, tako i u Rusiji. 

EU uvodi restriktivne mjere u okviru Globalnog režima sankcija za ljudska prava Evropske unije protiv osam ruskih pojedinaca i jednog subjekta odgovornih za mučenje i druge okrutne, nehumane i ponižavajuće postupke s ukrajinskim ratnim zarobljenicima i civilnim pritvorenicima na okupiranim ukrajinskim teritorijama. 

Među sankcioniranim osobama na listi je i Dmitrij Neelov, prvi zamjenik upravnika zatvora Olenivka u Donjeckoj oblasti, umiješan u mučenje, premlaćivanje i ponižavanje ukrajinskih ratnih zarobljenika i civila. On je direktno odgovoran za masovno ubistvo ukrajinskih zarobljenika u Olenivci 28. i 29. jula 2022. godine nakon ruskog napada, namjernim odgađanjem evakuacije ranjenika. Odluka, također, uključuje nekoliko visokopozicioniranih oficira i osoblja koji su vršili ponižavajuće postupanje nad ukrajinskim zatvorenicima u zatvoru Olenivka. 

Još jedna meta sankcija je Aleksej Havetski, šef obezbjeđenja u Kaznenoj koloniji br. 7 u Pakinu, Rusija, gdje je orkestrirao sistematsko zlostavljanje ukrajinskih ratnih zarobljenika. Pod njegovim nadzorom, zatvorenici su bili podvrgnuti elektrošokovima, namjernom izgladnjivanju i seksualnom nasilju i ekstremnom ponižavanju radi zabave osoblja kolonije. 

Sankcioniran je i Jana Zanevski, oficira FSB-a umiješan u nezakonito pritvaranje i mučenje – poput premlaćivanja, gušenja i seksualnog zlostavljanja – civila na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, uključujući regije Herson, Nikolajev i Zaporižje. 

Subjekt koji je danas meta sankcija u okviru ovog okvira je Pritvorski centar-2 Taganrog (SIZO 2), koji se koristi za držanje ukrajinskih ratnih zarobljenika i civila, uključujući novinare i žene, podvrgnutih sistematskom mučenju koje dovodi do smrti, kao što je bio slučaj novinarke Viktorije Roščine, koja je umrla u ovom objektu nakon godinu dana pritvora i pokazivala brojne znakove mučenja. 

Nadalje, na listi je još sedam osoba pod još jednim režimom sankcija usmjerenih na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe u Rusiji. Vijeće posebno cilja na upravnika Kaznene kolonije broj 10 u selu Udarni, Aleksandra Gnutova, njegovih pet zamjenika i upravnicu medicinske jedinice iste kaznene kolonije, Galinu Mokšanovu. Svi oni snose odgovornost za zlostavljanje zatvorenika koje je počinilo osoblje Kaznene kolonije broj 10, posebno ukrajinskih civila i ratnih zarobljenika. 

Stotine ukrajinskih ratnih zarobljenika, kao i ukrajinskih civila, zarobljenih s okupiranih ukrajinskih teritorija, držano je u Kaznenoj koloniji broj 10. Bivši pritvorenici prijavljuju nehumano i ponižavajuće postupanje i mučenje, uključujući elektrošokove, premlaćivanje, stresne položaje koji uzrokuju trofičke čireve, seksualno nasilje, lažna pogubljenja i uskraćivanje medicinske njege. Civili su podvrgnuti istom tretmanu kao i ratni zarobljenici i drže se bez suđenja i statusa. 

 Pojedinci i subjekti navedeni pod oba režima sankcija podliježu zamrzavanju imovine. Građanima i kompanijama EU zabranjeno je da im daju sredstva na raspolaganje. Pojedinci, također, podliježu zabrani putovanja, koja im onemogućava ulazak ili tranzit kroz teritorije EU. 

Evropska unija najstrože osuđuje mučenje, zlostavljanje i ubijanje ukrajinskih ratnih zarobljenika i civilnih pritvorenika, poziva na nesmetan pristup nezavisnih posmatrača, uključujući Međunarodni komitet Crvenog križa, svim pritvorenicima i ponavlja potrebu da se osigura odgovornost za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. 

Relevantni pravni akti objavljeni su u Službenom listu EU. 

Dana 7. decembra 2020. godine, Vijeće je uspostavilo Globalni režim sankcija za ljudska prava, koji se primjenjuje na djela poput genocida, zločina protiv čovječnosti i drugih teških kršenja ili zloupotreba ljudskih prava (npr. mučenje, ropstvo, vansudska ubistva, proizvoljna hapšenja ili pritvaranja). Globalni režim sankcija EU za ljudska prava naglašava posvećenost EU jačanju svoje uloge u rješavanju teških kršenja i zloupotreba ljudskih prava širom svijeta. 

Osim toga, EU je 27. maja 2024. godine usvojila i režim sankcija s obzirom na situaciju u Rusiji. Ovaj okvir sankcija usmjeren je na one koji su odgovorni za teška kršenja ili zloupotrebe ljudskih prava, za represiju nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom, te za podrivanje demokratije i vladavine prava u Rusiji. 

U svojim zaključcima od 23. marta 2023. godine, Evropsko vijeće je ponovilo da se međunarodno humanitarno pravo, uključujući pravila koja reguliraju postupanje sa ratnim zarobljenicima, mora u potpunosti poštovati i osudilo je kršenja počinjena u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine. Nadalje je naglasilo važnost osiguranja odgovornosti za kršenja međunarodnog prava. 

Dana 16. marta 2026. godine, Delegacija Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi dala je izjavu u okviru 61. zasjedanja Vijeća Ujedinjenih nacija za ljudska prava. U ovoj izjavi, najoštrije je osudila kontinuirana kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima i međunarodnog humanitarnog prava od strane Rusije u Ukrajini, kao što su pogubljenja ratnih zarobljenika i civilnih pritvorenika po kratkom postupku, proizvoljno pritvaranje, sistematska i široko rasprostranjena upotreba mučenja i drugih oblika zlostavljanja, uključujući silovanje i drugo seksualno i rodno zasnovano nasilje povezano sa sukobima.