Kako je Rusija pretrpela rekordne gubitke u Ukrajini 2024. godine

Prošla godina je bila najsmrtonosnija za ruske snage od početka totalnog rata u Ukrajini: najmanje 45.287 ljudi je poginulo.

To je skoro tri puta veći broj nego u prvoj godini invazije i značajno premašuje gubitke iz 2023. godine, kada se u Bahmutu odigrala najduža i najsmrtonosnija bitka u ratu.

Na početku rata, gubici u borbama za ključne lokacije dolazili su u talasima, ali do 2024. godine broj žrtava je rastao iz meseca u mesec kako je linija fronta polako napredovala, tako da možemo proceniti da je Rusija izgubila najmanje 27 života za svaki kvadratni kilometar ukrajinske teritorije koju je osvojila.

Ruski servis Bi-Bi-Sija, u saradnji sa nezavisnom medijskom kompanijom Mediazona i timom volontera, obradio je podatke iz otvorenih izvora sa ruskih groblja, vojnih spomenika i nekrologa.

Do sada smo identifikovali imena 106.745 ruskih vojnika koji su poginuli tokom velike invazije na Ukrajinu.

Pravi broj je očigledno mnogo veći. Vojni stručnjaci procenjuju da naša brojka uključuje između 45% i 65% broja poginulih, što bi značilo od 164.223 do 237.211 ljudi.

20. februar 2024. godine bio je najsmrtonosniji dan za ruske oružane snage ove godine.

Među žrtvama su bili Aldar Bairov, Igor Babih i Ohunjon Rustamov, pripadnici 36. motorizovane brigade, kada su četiri ukrajinske rakete dugog dometa HIMARS pogodile poligon za obuku u blizini grada Volnovaha u okupiranom Donjecku.

Dobili su naređenje da se postroje za ceremoniju dodele nagrada. Šezdeset pet vojnika je poginulo, uključujući i njihovog komandanta, pukovnika Musajeva. Još desetine je ranjeno.

Dvadesetdvogodišnji Bairov, koji dolazi iz Burjatije u Istočnom Sibiru, završio je obuku za specijalistu za higijenu hrane, ali je pozvan u vojnu službu, a zatim je potpisao ugovor kao profesionalni vojnik.

U februaru 2022. godine preselio se u Ukrajinu i učestvovao u bici kod Borodjanke u martu 2022. godine dok je njegova brigada napredovala ka Kijevu. Grad je bio skoro potpuno uništen. Prema ukrajinskim izvorima, ruski vojnici su bili umešani u egzekuciju civila.

Ohundžon Rustamov, 31-godišnjak, poreklom iz Čite u Sibiru, radio je kao zavarivač nakon što je završio obaveznu obuku u specijalnim jedinicama. Mobilisan je u oktobru 2022. godine kao deo delimične regrutacione akcije.

Za razliku od Rustamova, Igor Babič, 32 godine, se dobrovoljno prijavio za rat. Do aprila 2023. godine radio je sa odraslima i decom kojima je dijagnostikovana cerebralna paraliza, pomažući im u fizikalnoj terapiji.

Prema našim informacijama, tog dana je poginulo ukupno 201 ruski vojnik.

Nekoliko sati nakon napada na vojni poligon, tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu sastao se sa Vladimirom Putinom kako bi mu preneo vesti o vojnim uspesima na frontu.

Napad na vojni poligon nije pomenut, niti je bilo ikakvih referenci na njega u dnevnim izveštajima Ministarstva odbrane.

Rođaka Ohundžona Rustamova rekla je da je već sahranila tri bliska člana porodice tokom rata. „U decembru 2022. godine, moj muž je umro. 10. februara 2024. godine, moj kum. A 20. februara, moj polubrat. Od jedne sahrane do druge.“

U našoj analizi, fokusirali smo se na tačne datume smrti vojnika. Ako ovo nije bilo dostupno, koristili smo datum sahrane ili datum obaveštenja o smrti.

U prve dve godine rata, 2022. i 2023. godine, ruski gubici su pratili talasasti obrazac: teške borbe sa velikim gubicima smenjivale su se sa periodima relativnog zatišja.

Na primer, 2023. godine, najveći broj žrtava dogodio se između januara i marta, kada su ruske snage pokušale da zauzmu gradove Vugledar i Bahmut u Donjeckoj oblasti.

Prema našim proračunima, Rusija je izgubila najmanje 17.890 vojnika u prvoj godini invazije velikih razmera. Ova brojka ne uključuje gubitke dve ruske posredničke snage na okupiranom istoku Ukrajine.

U 2023. godini broj je porastao na 37.633.

U 2024. godini nije bilo perioda u kojem se broj žrtava značajno smanjio. Krvave bitke za Avdiivku i Robotine pratili su intenzivirani napadi na Pokrovsk i Toreck.

U avgustu 2024. godine, ruski regruti su poginuli kada su ukrajinske trupe upale preko granice u Kursku oblast. Samo između 6. i 13. avgusta, procenjuje se da je poginulo 1.226 ruskih vojnika.

Međutim, prema rečima vodećeg američkog vojnog analitičara Majkla Kofmana, najveći ukupni gubici dogodili su se tokom sporog ruskog napredovanja na istoku između septembra i novembra 2024. godine.

„Taktika se sastojala od ponovljenih napada sa rasutim jurišnim grupama i malim pešadijskim vatrenim timovima, što je povećalo ukupne gubitke u odnosu na dobitke na kopnu“, objasnio je.

Nakon skoro dve godine intenzivnih borbi, ruske snage su zauzele logistički centar Vugledar u Donjecku 1. oktobra 2024. godine.

Prema procenama Američkog instituta za proučavanje rata (ISW), ruske snage su zauzele 2.356 kvadratnih kilometara Ukrajine između septembra i novembra 2024. godine.

Čak ni tada, ukrajinske snage na frontu nisu se srušile.

Cena ovog napretka bila je smrt najmanje 11.678 ruskih vojnika.

Stvarni gubici su verovatno veći. Uzeli smo u obzir samo one vojnike i oficire čija su se imena pojavila u javno dostupnim nekrolozima i čiji je datum smrti ili sahrane pao u ovaj period.

Prema podacima ISW-a, Rusija je osvojila ukupno 4.168 kvadratnih kilometara zemlje u 2024. godini.

Ako pretpostavimo da je naš broj od 45.287 potvrđenih smrtnih slučajeva u 2024. godini oko 40% od ukupnog broja, onda bi ukupan broj bio bliži 112.000 smrtnih slučajeva prošle godine.

To znači da je za svaki osvojeni kvadratni kilometar poginulo 27 ruskih vojnika, a to čak ni ne uključuje ranjenike.

Kako gubici menjaju regrutaciju

Rusija je pronašla načine da obnovi svoje desetkovane oružane snage.

„Regrutovanje Rusa je nastavilo da raste u drugoj polovini 2024. godine, premašivši ruske gubitke, što je omogućilo Moskvi da rasporedi dodatne trupe“, kaže Majkl Kofman.

U tri ruska regiona povećane su jednokratne isplate za vojnike koji su potpisali nove ugovore. Borbene plate za dobrovoljne vojnike su pet do sedam puta veće od prosečne plate u većini regiona.

Takođe, kao volontere klasifikujemo one koji su se javili kako bi izbegli krivično gonjenje, što je zakonom dozvoljeno 2024. godine.

Volonteri su postali najbrže rastuća kategorija žrtava u našim proračunima, čineći četvrtinu žrtava koje identifikujemo.

U periodu 2023-2024, hiljade dobrovoljaca koji su potpisali ugovore sa Ministarstvom odbrane poslati su na front samo 10-14 dana kasnije. Takva minimalna obuka drastično je smanjila njihove šanse za preživljavanje, prema rečima stručnjaka.

Ruska republika, Baškortostan, pretrpela je najviše žrtava, sa 4.836 potvrđenih smrtnih slučajeva. Većina je došla iz ruralnih područja, a 38% je otišlo u borbu bez vojnog iskustva.

Jednokratna uplata za potpisivanje ugovora sa ruskom vojskom u Ufi je 34 puta veća od prosečne plate u regionu od 67.575 rubalja (600 funti).

Izračunavanje smrtnih slučajeva korišćenjem podataka iz otvorenih izvora uvek će biti nepotpuno.

To je zato što tela značajnog broja vojnika poginulih poslednjih meseci mogu još uvek biti na bojnom polju i njihov pronalazak predstavlja rizik za vojnike koji su u službi.

Stvarni broj žrtava u ruskim oružanim snagama značajno se povećava kada se uračunaju i oni koji su se borili protiv Ukrajine u sastavu samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Analiza smrtnih obaveštenja i izveštaja o potrazi za borcima koji su izgubili kontakt sugeriše da je do septembra 2024. godine moglo biti ubijeno između 21.000 i 23.500 ljudi.

Time bi se ukupan broj poginulih popeo na između 185.000 i 260.700 vojnika.

ISPRAVKA 5. maja 2025: Ovaj članak je ažuriran kako bi se pojasnilo da je brojka od 27 žrtava po kvadratnom kilometru zasnovana na procenjenom broju poginulih od 112.000 prošle godine./BBC /