EU ili Euroazija: Zašto se Putin svađao s armenskim premijerom

Odnosi između Rusije i Armenije dostigli su historijski najniži nivo dok se Erevan okreće prema Zapadu.

Ruski predsjednik Vladimir Putin upozorio je armenskog premijera Nikola Pašinjana da bi  pokušaj Jerevana pridruživanja Evropskoj uniji mogao poremetiti trgovinu s Moskvom.

Odnosi između dvije zemlje dostigli su historijski najniži nivo dok se Jerevan okreće prema Zapadu, što je izazvalo oštru ekonomsku i političku odmazdu Moskve.

Na napetom sastanku na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u glavnom gradu Kirgistana, Putin je rekao da Moskvi treba jasnoća o tome da li Jerevan želi da se pridruži EU kako bi mogla odlučiti o budućnosti bilateralne trgovine s Armenijom.

Putin je, također, rekao da bi pridruživanje Armenije EU bilo ravno proglašenju prekida s Evroazijom i EEU – grupacijom nekoliko postsovjetskih država koju predvodi Rusija.

Prošlog aprila, Jerevan je odlučio usvojiti zakon kojim će pokrenuti proces pristupanja EU – što je sporna tačka za Rusiju, koja susjedne postsovjetske zemlje smatra vitalnim sigurnosnim štitom između svojih granica i Evropske unije.

U Biškeku, armenski premijer Pašinjan naglasio je da Jerevan nije prekršio nijednu od svojih obaveza prema Rusiji kroz proces pristupanja EU i da nije želio napustiti EEU.

Šta se dogodilo na sastanku? Evo šta znamo:

Šta je Putin rekao Pašinjanu?

Na njihovom sastanku, prema Kremlju, Putin je rekao Pašinjanu da, iako je Rusija ključni ekonomski i trgovinski partner Armenije, težnje Jerevana za EU mogle bi stvoriti komplikacije za njegovo članstvo u EEU.

„Težnja Armenije da se pridruži EU je prirodno i legitimno pravo zemlje i njenog naroda. Armenija je suverena država i na armenskom narodu je da odredi putanju vlastitog razvoja“, rekao je Putin.

„Ipak, ovo nesumnjivo stvara komplikacije za daljnje članstvo Armenije u Euroazijskoj ekonomskoj uniji i prijeti da naruši prednosti koje Republika uživa na tržištu EEU i da prekine uspostavljene trgovinske veze“, dodao je Putin.

Pašinjan je, međutim, rekao da odluka Armenije od prošle godine da usvoji zakon kojim se pokreće proces pristupanja EU nije prekršila njene obaveze prema Rusiji ili EEU i da je to samo alternativa koju je njegova vlada dala narodu Armenije.

Kakvi su odnosi Armenije i Rusije?

Nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Armenija je postala najbliži saveznik Rusije na Južnom Kavkazu, a dvije nacije su razvile svoje trgovinske, ekonomske i političke veze. Armenija je, također, dugo bila najbliži regionalni saveznik Rusije, članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj sigurnosti (ODKB), domaćin ruske vojne baze i ovisna je o ruskom plinu.

Trenutno je Rusija ključni trgovinski i ekonomski partner Armenije, s udjelom od otprilike 30 posto njene trgovine, i investitor u armensku ekonomiju. U prvoj polovini ove godine, bilateralna trgovina je, također, dostigla 2,5 milijardi dolara.

Međutim, uprkos ekonomskim vezama, odnosi između dvije zemlje su napeti od 2023. godine, nakon što je ponovo izbio historijski sukob u regiji Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu.

Rusija, koja vodi vlastiti rat u Ukrajini, nije vojno intervenirala kada je Azerbejdžan pokrenuo veliku vojnu ofanzivu u Nagorno-Karabahu, koji je imao veliku armensku populaciju i bio je de facto nezavisan od 1990-ih.

Laurentiu Plesca, politički analitičar i istraživač koji se fokusira na proširenje EU i evropsku sigurnost u Njemačkom Marshallovom fondu Sjedinjenih Američkih Država, rekao je za Al Jazeeru da je odluka Moskve da ne podrži Jerevan tokom rata u Karabahu 2023. godine dovela do okretanja Armenije prema Zapadu.

Rekao je da je to, zauzvrat, uznemirilo Moskvu, dodatno pogoršavajući odnose.

„Rusija je počela blokirati uvoz armenske robe i prijeti da će obustaviti bescarinsku isporuku plina, naftnih derivata i dijamanata Armeniji“, rekao je Plesca.

„EU je, zauzvrat, obećala ekonomsku podršku kako bi ublažila taj pritisak“, dodao je analitičar.

Početkom jula, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, također, je rekla Jerevanu da može računati na EU usred bilo kakvog ekonomskog pritiska od strane Rusije i obećala dodatnih 18 miliona eura (oko 20 miliona dolara) kao dio šireg paketa ekonomske podrške od 52 miliona eura (oko 60 miliona dolara).

Koji su planovi Armenije za EU?

Prošlog aprila, predsjednik Armenije potpisao je zakon kojim se postavlja pravni temelj za kretanje zemlje ka pridruživanju EU.

Pašinjan, koji je preuzeo vlast 2018. godine i bio je dio pokretanja kandidature za EU, više puta je naglasio da zakon ne predstavlja zahtjev za pridruživanje EU, već početak šireg procesa integracije.

Međutim, u julu ove godine, Pašinjan je rekao zakonodavcima u zemlji da će Armenija odlučiti o svom budućem članstvu u EU održavanjem referenduma "u bliskoj budućnosti".

Jerevan je značajno produbio svoje evropske veze, ugostivši svoj prvi zvanični samit EU prošlog mjeseca, uz širi evropski skup kojem je prisustvovao ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

Armenija je, također, ugostila francuskog predsjednika Emmanuela Macrona u visokoj državnoj posjeti, što je izazvalo oštre kritike Kremlja nakon što se pojavio video na kojem Macron pjeva dok Pašinjan svira bubnjeve.

Šta je EEU?

Putin je ranije upozorio Armeniju da članstvo u EU smatra nekompatibilnim sa EEU, te da bi Armenija morala napustiti savez ako se pridruži EU.

EEU je grupa bivših zemalja Sovjetskog Saveza koje koordiniraju ekonomske i trgovinske politike. Njene članice su Rusija, Bjelorusija, Kazahstan, Kirgistan i Armenija. Ugovor grupe uspostavljen je u maju 2014. godine, a s radom je počela u januaru 2015. godine.

Prema izvještaju Chatham Housea iz 2022. godine, EEU je u stvari ruski napor da se stvori euroazijski pandan EU.

Pa zašto je onda armenska kandidatura za EU tačka napetosti za Rusiju i EEU?

Prema izvještaju Chatham Housea, EEU služi važnoj geopolitičkoj svrsi za Rusiju.

„Putin to vidi kao dio svog nastojanja da ponovo uspostavi rusku sferu uticaja izgubljenu raspadom Sovjetskog Saveza“, naglasili su autori izvještaja.

Zato Armenija, koja traži bliže veze s EU, u očima Kremlja, predstavlja pokušaj da se odvoji od ruske dominacije u svom susjedstvu.

U junu je Pašinjan odbio poziv Moskve da se odmah održi referendum o izlasku iz EEU kako bi se pridružio Evropskoj uniji.

Tenzije su proključale na samitu EEU u Kazahstanu 29. maja, kada su Putin i druge članice bloka Bjelorusija, Kazahstan i Kirgistan izdali zajedničku izjavu u kojoj pozivaju Armeniju da održi referendum "što je prije moguće".

Putin je, čini se, iznio jedva prikrivenu prijetnju na samitu EEU, upozoravajući Armeniju da ne slijedi svoje zapadne ambicije i, osvrćući se na ruski rat u Ukrajini, rekavši da je "ukrajinski scenario" također, započeo s težnjama Kijeva prema EU.

U video obraćanju emitovanom na društvenim mrežama, Pašinjan je odgovorio Putinu i izjavio da će njegova vlada nastaviti raditi unutar EEU sve dok izbor između dva bloka "ne postane neizbježan", napominjući da svaki referendum prije nego što Armenija formalno podnese zahtjev za status kandidata za EU ostaje čisto teoretski.

"Stavljanje teoretskog izbora na referendum, naravno, nije ni vrlo razumno ni opravdano", rekao je Pašinjan.

Međutim, na samitu ŠOS-a ponovio je da Jerevan nema planove da napusti EEU i rekao da je Moskva oduvijek podržavala razvoj prijateljskih i obostrano korisnih odnosa s Jerevanom.

 Plesca, politički analitičar, rekao je da u svojoj srži postoji natezanje konopa oko strateškog poravnanja Armenije, koje se odvija na dva fronta.

„Ali pro-EU stav je već jasan i Moskva ga želi preokrenuti. Nakon što to nije učinila na glasačkim kutijama na nedavnim parlamentarnim izborima u junu, sada to kompenzira ekonomskom ucjenom“, rekao je Plesca.

Tokom parlamentarnih izbora u Armeniji u junu, Moskva je optužena da pokušava prevagnuti vršeći ekonomski i diplomatski pritisak na Pašinjanovu vladu.

Napomenuo je da, iako Armenija ima zakonsko pravo da se pridruži EU, to bi bilo pravno dvosmisleno dok je još unutar carinske unije EEU.

„Ne postoji mehanizam za izbacivanje člana, a Armenija nije aktivirala šestomjesečnu obavijest o izlasku, tako da zahtjev EU ne krši automatski“ njene obaveze prema EEU, rekao je Plesca. „To je upravo zamka u kojoj se Jerevan nalazi, za sada držeći nogu u oba tabora, dok Moskva insistira da to nije moguće“.

Dodao je da je za Rusiju kandidatura Armenije za EU više gubitak uporišta u regiji Južnog Kavkaza.