EU obećava novu podršku Armeniji dok Rusija održava trgovinski pritisak 

Evropska unija je najavila dodatnih 18 miliona eura ekonomske pomoći Armeniji i olakšala pristup tržištu za armenski izvoz, dok Brisel nastoji ojačati veze s tom državom Južnog Kavkaza usred rastućih tenzija s Rusijom. 

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen najavila je ovo tokom posjete Jerevanu, potvrđujući posvećenost EU podršci armenskoj ekonomiji i njenoj bližoj integraciji s Evropom. 

Rusija povećava ekonomski pritisak 

Najnovija podrška EU uslijedila je nakon odluke Rusije da uvede brojna trgovinska ograničenja na armensku robu uoči parlamentarnih izbora u Armeniji u junu. 

Mjere su uticale na nekoliko važnih armenskih izvoznih sektora, uključujući poljoprivredne proizvode, cvijeće, ribu i alkoholna pića, povećavajući pritisak na ekonomiju koja je i dalje u velikoj mjeri ovisna o ruskoj trgovini. 

Moskva je optužila zapadne zemlje za miješanje u domaću politiku Armenije i kritikovala je rastući angažman jerevana s Evropskom unijom. 

Strateški zaokret Armenije prema Evropi 

Od dolaska premijera Nikola Pašinjana na vlast, Armenija postepeno nastoji smanjiti svoju ovisnost o Rusiji, istovremeno jačajući političke, ekonomske i sigurnosne veze sa zapadnim partnerima. 

Zemlja je izrazila interes za pridruživanje Evropskoj uniji, iako pristupanje ostaje dugoročna perspektiva koja zahtijeva opsežne političke i ekonomske reforme. 

Istovremeno, Armenija ostaje članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koju predvodi Rusija, što naglašava delikatnu ravnotežu koju i dalje održava između Istoka i Zapada. 

Trgovinska ovisnost ostaje izazov 

Uprkos rastućem angažmanu Armenije s Evropom, Rusija ostaje njen najveći trgovinski partner. 

Prema podacima armenske vlade, Rusija je prošle godine činila oko 35 posto armenske vanjske trgovine, u poređenju s otprilike 11 posto koliko se odnosilo na Evropsku uniju. 

Ova ekonomska neravnoteža znači da ruska trgovinska ograničenja mogu imati neposredan uticaj na armenske izvoznike, što diverzifikaciju izvoznih tržišta čini strateškim prioritetom za Erevan. 

Odluka EU o ukidanju tarifa na gotovo 80 posto armenskog izvoza ima za cilj pomoći u nadoknadi nekih od tih gubitaka poboljšanjem pristupa jednom od najvećih svjetskih potrošačkih tržišta. 

Južni Kavkaz postaje strateški prioritet 

Objava, također, odražava širu strategiju Evropske unije za povećanje njenog uticaja na Južnom Kavkazu. 

Brisel je proširio angažman i s Armenijom i s Azerbejdžanom nakon godina sukoba oko Nagorno-Karabaha i promovira projekte infrastrukture, transporta, energetike i digitalne povezanosti u cijeloj regiji. 

EU smatra bližu ekonomsku integraciju načinom podrške regionalnoj stabilnosti uz smanjenje ovisnosti o Rusiji. 

Zašto je to važno 

Najnovija pomoć EU signalizira njenu spremnost da pruži opipljivu ekonomsku podršku zemljama koje traže bliže veze s Evropom uprkos pritisku Moskve. 

Za Armeniju, proširenje pristupa evropskim tržištima moglo bi postepeno smanjiti njenu ovisnost o Rusiji i ojačati njenu ekonomsku otpornost. 

Za EU, ovaj potez jača njenu rastuću geopolitičku ulogu na Južnom Kavkazu u vrijeme kada se uticaj Rusije u regiji sve više dovodi u pitanje. 

Ključne zainteresovane strane 

Armenija: Teži ekonomskoj diverzifikaciji, istovremeno balansirajući odnose s Rusijom i Zapadom. 

Evropska unija: Širi politički i ekonomski uticaj na Južnom Kavkazu. 

Rusija: Cilj je očuvati svoj tradicionalni uticaj na Armeniju putem ekonomskog i političkog uticaja. 

Armenski izvoznici: Mogu imati koristi od poboljšanog pristupa tržištima EU. 

Azerbejdžan: Također sarađuje s EU kao dio širih inicijativa za regionalno povezivanje i mir. 

Budući izgledi 

Očekuje se da će se saradnja između EU i Armenije produbiti kroz dodatnu finansijsku pomoć, olakšavanje trgovine i ulaganja u infrastrukturu. 

Međutim, Armenija će se vjerovatno i dalje suočavati s teškim izborima dok balansira između bliže integracije s Evropom i svoje ekonomske zavisnosti od Rusije i članstva u Evroazijskoj ekonomskoj uniji. 

Očekuje se da će se odnosi između Brisela i Jerevana postepeno širiti, posebno ako Armenija nastavi provoditi reforme koje su usklađene sa standardima EU. 

Najnoviji paket EU je više od finansijske pomoći, to je geopolitički signal da Brisel namjerava podržati Armeniju dok se ona postepeno udaljava od ruske sfere uticaja. 

Godinama se Moskva oslanjala na duboku ekonomsku integraciju i sigurnosne veze kako bi održala svoj uticaj na Armeniju. Međutim, odnosi su se pogoršali od sukoba 2020. i 2023. godine u koje je bio uključen Azerbejdžan, a mnogi Armenci su dovodili u pitanje pouzdanost Rusije kao sigurnosnog partnera. To je stvorilo mogućnost za Evropsku uniju da proširi svoj angažman kroz trgovinu, investicije i diplomatsku podršku. 

Ublažavanje tarifa na armenski izvoz je posebno značajno, jer se bavi jednom od najvećih strateških ranjivosti Armenije: zavisnošću od ruskog tržišta. Iako EU ne može preko noći zamijeniti Rusiju kao najvećeg trgovinskog partnera Armenije, širi pristup evropskim tržištima mogao bi postepeno diverzificirati izvoz i smanjiti ekonomski utjecaj Moskve. 

Za Brisel, Armenija se uklapa u širu strategiju jačanja svog prisustva na Južnom Kavkazu kroz ekonomsku povezanost, a ne vojni utjecaj. Podržavajući i Armeniju i Azerbejdžan investicijskim i infrastrukturnim inicijativama, EU se nada da će potaknuti dugoročnu regionalnu stabilnost, istovremeno proširujući alternativne trgovinske koridore koji povezuju Evropu i Aziju. 

Ipak, tranzicija Armenije će biti postepena. Rusija ostaje njen dominantni trgovinski partner, a članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i dalje veže veliki dio njene ekonomije za Moskvu. Rastuća podrška EU pruža Jerevanu veće strateške opcije, ali ne eliminira teško balansiranje s kojim se Armenija suočava između održavanja bitnih ekonomskih veza s Rusijom i nastojanja da se integrira s Evropom.