Antimigranti, fašisti i četnici zajedno u podršci Putinovoj Rusiji
Glavni inicijator skupova podrške Rusiji u Srbiji bila je relativno nova organizacija „Narodna patrola“, koju predvodi Damnjan Knežević. Na skupovima su bili prisutni i Mladen Obradović, vođa „Obraza“ čiji je rad Ustavni sud zabranio još 2012. godine, kao i Mlađan Đorđević, lider proruske političke partije „Pokret oslobođenje“, koji je i predsednički kandidat na izborima u Srbiji u aprilu ove godine. U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gore organizatori skupova bili su „Srpsko-ruski most“ i „Noćni vukovi“, a učestvovali su i pripadnici „Ravnogorskog četničkog pokreta“. I brojne druge manje ekstremno desničarske grupe (npr. „Srpska trobojka“) pozivale su građane na skupove putem društvenih mreža, a pozivi su bili upućivani i putem ekstremno desničarskih internet portala (npr. srbin.info, in4s.net).
Šta je „Narodna patrola“?
„Narodna patrola“ je ekstremno desničarska organizacija koju je 2020. godine osnovao Damnjan Knežević. U fokusu pažnje ove organizacije su antimigrantske aktivnosti, a njeni pripadnici se ponašaju poput prave parapolicije: zaustavljaju migrante, ograničavaju im slobodu kretanja i sprovode građanska hapšenja. Sve ove aktivnosti one snimaju i distribuiraju svojim kanalima na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju šireći tako strah među građanima, ksenofobiju i islamofobiju. Zapravo, bavljenje migrantima je za ovu organizaciju instrumentalno, jer im te aktivnosti omogućavaju da privuče pažnju šire publike te da bude aktuelna i potrebna kao spasilac nacije od neprijatelja. „Narodna patrola“ je zapravo nastala od istih ljudi koji su prethodno osnovali i činili inicijativu „Nema predaje Kosova i Metohije“ onda kada je inicijativa počela sa antimigrantskim aktivnostima, pa je nađeno prikladnije ime.[1] Da su antimigrantske aktivnosti instrumentalne za „Narodnu patrolu“, ukazuju i činjenice da su se veoma brzo preorjentisali na pružanje podrške Rusiji te u poslednjih mesec dana gotovo da i nema antimigrantskih sadržaja na njihovim profilima.[2]
Pažnju javnosti je privukla i činjenica da je Denis Garijev, vođa „Ruskog imperijalnog pokreta“, u video poruci pozivao građane Srbije da podrže „obnavljanje Rusije u okviru njenih istorijskih granica“.[3] Pokret je poznat po svom paravojnom krilu „Imperijalnoj legiji“ koja je sprovodila obuke iz urbanog ratovanja za ekstremne desničare u Rusiji ali i širom Evrope, čiji su pojedini pripadnici kasnije osuđeni za terorizam. Zbog toga je ovaj pokret američka administracija sredinom 2020. označila kao globalnu terorističku pretnju.[4] Slično Garijevu, poziv je uputio i Andrej Rodionov, krimski političar i vođa međunarodnog pokreta „Rusko-slavensko ujedinjenje i preporod“ (RUSOV).
Povratak u prošlost – ideološka spona srpske ekstremne desnice i Putinove Rusije
Iako među ekstremno desničarskim organizacijama svakako ima dosta razlika,[5] zajednički imenitelj za većinu njih je svetosavski nacionalizam.[6] Ova ideologija je nastala 1930-ih godina, a njenim utemeljivačem smatra se Nikolaj Velimirović, episkop Srpske pravoslavne crkve. Njena suština je u spoju srpskog nacionalizma i pravoslavnog klerikalizma, u „sakralizaciji nacije“ i „nacionalizacije religije“, pa se tako srpska nacija podiže u rang svetog, dok pravoslavlje postaje nacionalna umesto univerzalna religija.[7] Otud između ostalog i sintagma srpskih nacionalista o Srbima kao „nebeskom narodu“.
Suština svetosavskog nacionalizma je u zalaganju za povratak tradicionalnim (srednjovekovnim) vrednostima poput bogoljublja, viteštva i sabornosti, te za uspostavljanje pravoslavne monarhije u istorijskim srpskim granicama. „Pravoslavno samodržavlje“ je posredna vladavina Boga u politici posredstvom monarha koji je delegiran od Boga, čime se ostvaruje „simfonija države i crkve“. Kralј je avtokrator (samodržac), odnosno on je neprikosnoveni i neograničeni vladar, a partije, ustav i parlament ne samo da su sušta suprotnost ovom vladarskom obliku već su njegovi smrtni neprijatelji. Zbog toga pristalice ove ideologije odlučno odbacuju zapadnu kulturu, globalizaciju, demokratiju, liberalizam, ljudska prava, republikanske vrednosti, antifašističku tradiciju, ali i ekumenizam.[8]
Ukoliko sada pogledamo ideologiju Aleksandra Dugina,[9] ruskog filozofa i geopolitičara koji važi za čoveka od velikog uticaja na Putina,[10] videćemo zbog čega ekstremni desničari u Srbiji svesrdno podržavaju invaziju na Ukrajinu. Prema Duginu, za ratove u svetu odgovorna je „globalna elita“ koja pokušava svima da nametne neretko i golom silom vrednosti liberalne demokratije u čijoj je osnovi pojedinac i njegova neprikosnovena ljudska prava. Liberali pritom zanemaruju da je osnovni postulat demokratije pravo čoveka da bira, uključujući i pravo da prihvati ili da odbaci i demokratiju. Zbog toga je liberalna demokratija totalitarna ideologija, kao i njene podvrste fašizam i komunizam, a sve tri su produkt modernog Zapada. Zato Dugin predlaže Četvrtu političku teoriju, sa kojom želi da vrati predmoderne vrednosti koje su postojale u velikim istočnim i zapadnim civilizacijama u prošlosti. Prema njemu srednji vek je bio poslednji period kada su postojali ljudsko dostojanstvo, tradicija, vrednosti, viteštvo, religija.[11] Evroazija, a posebno Rusija je upravo prostor u kome se spajaju Istok i Zapad, nova vrednost koja treba da potisne liberalni Zapad i predstavlja mu protivtežu u narastajućem multipolarnom svetu.
Srbija za Dugina ima posebno mesto jer se kao mala država dugo suprotstavljala „globalnoj eliti“, te na Balkanu predstavlja bedem evroazijskog pola. Potpuno okretanje Srbije ka Zapadu predstavljao bi njen kraj, jer ne bi mogla da povrati Kosovo, ali ni da očuva teritorijalni integritet u postojećim granicama. To je moguće jedino u multipolarnom svetu za koji se Dugin zalaže, a Putin u praksi pokušava to i da ostvari. Dugin smatra da Rusija neće Balkan ostaviti Zapadu, niti će ostaviti druge ruske prijatelje na Balkanu – u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji, pogotovo jer Zapad „samo što se nije urušio“. Prema njegovom mišljenju Srbija treba „da preuzme odgovornost za Balkan – za ceo južnoslovenski (i delimično albanski) region! Ali to prejudicira dva uslova: očuvanje neutralnosti i jačanje odbrambenih sposobnosti same Srbije“.[12]
„Dogodine u PriZrenu“ – „Z“ – simbol ekstremne nade povratka Rusije i Srbije u istorijske granice
Već u prvih nekoliko dana invazije Rusije na Ukrajinu pažnju javnosti su privukla bela latinična slova „Z“ i „V“ ispisana na ruskim tenkovima, borbenim vozilima i kamionima.[13] Na društvenim mrežama se odmah povela debata zbog čega su ova slova upadljivo ispisana i zašto latiničnim slovima kada ruska vojska isključivo koristi ćirilicu. Prva objašnjenja vojnih stručnjaka su išla od toga da se ovim slovima označava poreklo ruskih snaga, odnosno njihov pravac i smer delovanja, do znaka brzog raspoznavanja među sopstvenim trupama kako bi se izbegla prijateljska vatra.[14] Rusko ministarstvo odbrane nije se upuštalo u stručna tumačenja ovih oznaka, već je nezvanično na svom Instagram profilu podelilo nekoliko ilustracija putem kojih je u slova „Z“ i „V“ domišljato učitalo propagandne poruke – „Z“ znači Za pobedu (За победу), a „V“ – „Snaga u istini“ („Сила V правде“).[15]
Nije trebalo mnogo vremena da se slovo „Z“ nađe među srpskim ekstremnim desničarima, koji su pored uobičajenih ruskih propagandnih poruka ovom slovu pridodali i domaće značenje oličeno u sloganu „Dogodine u PriZrenu“, odnosno „Ove godine u PriZrenu“. Ovaj slogan je široko rasprostranjen među ekstremnim desničarima i simbolizuje povratak Vojske Srbije na Kosovo i njegovo vraćanje pod stvarni suverenitet Srbije. Ali označava i početak objedinjavanja „istorijskih srpskih zemalja“ jer će tada Vojska Srbije biti nadmoćna, a Srbija će imati moćne spoljnopolitičke saveznike. Isticanjem slova „Z“ u ovom sloganu ekstremni desničari u Srbiji nastoje da ukažu da će zapravo Rusija pomoći „bratskom srpskom narodu u oslobađanju teritorija koje istorijski pripadaju Srbiji“, baš kao što to Putin danas radi u Ukrajini u slučaju Rusije.
U brojnim komentarima i porukama na ekstremno desničarskim kanalima i profilima može se pročitati da se ruska vojska neće zaustaviti na zapadnim granicama Ukrajine, već da će nastaviti dalje ka zapadu i Balkanu. Na društvenim mrežama mogu se videti čak i mape koje na primer pokazuju da od Luganska do Odese vazdušnom linijom ima skoro isto kilometara koliko i od Beograda do Odese, što u tumačenju ekstremnih desničara treba da ukaže da Rusija nije daleko od Srbije. Tako je slovo „Z“ postalo i simbol nade srpskih ekstremnih desničara u oslobađanje „istorijskih srpskih teritorija“ uz pomoć bratske Rusije.
Posledice – širenje straha i neizvesnosti u Srbiji i regionu
Iako je prvi skup podrške Rusiji u Beogradu okupio nekoliko hiljada ljudi, skupovi koji su sledili nisu se omasovili. Međutim, to ne znači da treba zaključiti da su ovakve aktivnosti ekstremne desnice tek marginalni problem u regionu. Nedavno istraživanje BCBP-a je pokazalo da antimigrantska ekstremna desnica, čiji je danas jedini predstavnik upravo „Narodna patrola“, ima veoma ograničene uspehe u privlačenju novog članstva, ali je veoma uspešna u normalizaciji stavova i vrednosti koji su nespojivi sa demokratskim poretkom. Danas ne samo da dosta građana ima antimigrantske stavove već je njihov broj u velikom porastu u poslednjih godinu dana. Druga istraživanja ukazuju da čak svaki četvrti ispitanik podržava delovanje neke ekstremne desničarske organizacije.[16] Ekstremna desnica ovakav uticaj postiže tako što svoje delovanje usmerava na internet i društvene mreže, koji su postali glavno sredstvo informisanja građana i gde uz veoma malo resursa i dobru umreženost ona može da dosegne do velikog broja ljudi, od kojih mnogi i nisu (ekstremni) desničari. Srpski ekstremni desničari najstalniju i najintenzivniju podršku ruskoj invaziji pružaju upravo na društvenim mrežama.
Normalizaciji stavova, vrednosti i aktivnosti ekstremne desnice doprinosi i to što vlasti u Srbiji neadekvatno reaguju na njih. Na primer, pripadnici „Narodne patrole“ su više puta privođeni, prekršajne prijave protiv njih su pokretane, ali bez bilo kakvog ishoda, te oni nastavljaju nesmetano da deluju, ali sada uz oreol „žrtve režima“. Ništa manje nije važno ni to što vlast nedvosmisleno i javno ne osuđuje aktivnosti ekstremnih desničara. Širenju stavova i vrednosti ekstremnih desničara u ogromnoj meri doprinosi i to što privatni mediji koji zdušno podržavaju politiku vlasti u Beogradu godinama nesmetano šire rusku propagandu. Najdrastičniji primer je tabloid Informer i njegova skandalozna objava na naslovnoj strani da je Ukrajina napala Rusiju.[17]
Umesto državnih institucija reaguju građani, aktivisti i ljudi zabrinuti za svoju bezbednost i budućnost, svako na svoj način. Tako su, na primer, advokati Aleksandar Olinek i Čedomir Stojković odvojeno podneli krivične prijave protiv organizatora skupova podrške Rusiji jer su oni „pozivali i podsticali okupljene građane na agresivni rat“, što je krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od 2 do 12 godina.[18]
U ovakvim uslovima građani u Srbiji i u regionu (politički nestabilnom i ekonomski opustošenom) s pravom su uplašeni da koncepcija „srpskog sveta“, za koju se vlasti u Srbiji zalažu, a za šta kažu da predstavlja objedinjavanje Srba putem zajedničkog jezika, običaja, nauke i sporta, a ne zajedničke teritorije, predstavlja zapravo „našminkanu verziju“ vizije za koju se zalažu i srpski ekstremni desničari.[19] A koja je sazrela da se ostvari u sadašnjim geopolitičkim okolnostima.
[1] Više o tome videti u: Predrag Petrović and Marija Ignjatijević. Migrants Are Leaving, but Hatred Remains: The Anti-Migrant Extreme Right in Serbia (Belgrade: Belgrade Centre for Security Policy, 2022).
[2] Fejsbuk stranica „Narodne patrole“: https://www.facebook.com/narodnapatrola.
[3] ZA RUSIJU: U petak veliki protest u Beogradu, stigla podrška od ruske braće! Srbin.info, 1. mart 2022, https://srbin.info/politika/za-rusiju-u-petak-veliki-protest-u-beogradu-stigla-podrska-od-ruske-brace-video/?lang=lat.
[4] Više o „Ruskom imperijalnom pokretu“ videti u: Jason, Blazakis, and Colin Clarke. Inside the Russian Imperial Movement. (New York: The Soufan Center, 2020). https://thesoufancenter.org/wp-content/uploads/2020/06/TSC-Report-Inside-the-Russian-Imperial-Movement-Practical-Implications-of-U.S.-Sanctions.pdf.
[5] U pogledu rata u Ukrajini, najveća je razlika između srpskih neonacističkih i nacionalističkih desničarskih grupa, jer ove prve ne pružaju jednoznaču podršku ruskoj invaziji. Na primer, na stranici internet prodavnice „Butik Serbon“, koja prodaje garderobu sa neonacističkim simbolima, može se videti ilustracija sa ukrajinskom i ruskom zastavom, ispred kojih se dve ruke čvrsto drže, a preko cele ilustracije piše „Dosta je bratskih ratova!“ (Xватит братских войн!). Na rukama se nalaze iscrtani neonacistički simboli. https://www.facebook.com/serbonshop/photos/a.151844412197165/929141631134102/.
[6] Sveti Sava je živeo krajem 12. i početkom 13. veka i u njegovim delima nema nikakvih elemenata za ono što će nastati sedam vekova kasnije kao ideologija sa njegovim imenom. Sveti Sava je poznat je po tome što se odrekao prestola u ime monaškog života, te što je obezbedio autokefalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U Srbiji se slavi i kao prosvetitelj. Prema rečima istoričara Milivoja Bešlina sveti Sava je za svoje vreme bio i moderan i pragmatičan i političan. „Razumeo je vreme, shvatao međunarodni kontekst, delovao čak i revolucionarno, rušeću ustaljene principe i same crkvene kanone. Bešlin, Milivoj. „Svetosavlje Bez Svetog Save.“ Akuzativ, 21. februar 2021. https://www.akuzativ.com/teme/921-svetosavlje-bez-svetog-save.
[7] Falina, Maria. „Svetosavlje. A Case Study in the Nationalization of Religion.“ Schweitzerische Zeitschrift für Religions-und Kulturgeschichte 101 (2007): 505-27, 526.
[8] Videti na primer program „Monarhističkog kluba Carostavnik“: https://carostavnik.blogspot.com/p/blog-page_21.html.
[9] Glavni radovi Aleksandra Dugina su „Osnove geopolitike: geopolitička budućnost Rusije“ i „Četvrta politička teorija“.
[10] Steinmann, Luca. „The Illiberal Far-Right of Aleksandr Dugin.“ Reset dialogues, 4. december 2018,
https://www.resetdoc.org/story/illiberal-far-right-aleksandr-dugin-conversation/.
[11] RTS. Aleksandar Geljevič Dugin: „Mislim da živimo esencijalno na kraju vremena“. RTS, 22. jun 2022,
[12] Više o tome videti u intervjuu koji je Dugin dao u časopisu Ministarstva odbrane Srbije: Glišić, Dušan. „Srbija ima odgovornost za Balkan.“ Odbrana, br. 332 (februar 2020), http://www.odbrana.mod.gov.rs/grab_file.php?id_clanka=9016&redni_broj=332&putanja=Odbrana332-str48-53.pdf&id_casopisa=1.
[13] Uočeno je i da su ova slova u pojedinim jedinicama uokvirena trouglom, kvadratom ili krugom, kao i da se u označavanju koriste i slova „X“, „O“ i „A“.
[14] Aleksandar Radić, vojni analitičar, tvrdi čak da se zapravo i ne radi o slovima, već „žvrljotinama“ ispisanim na brzinu u cilju prepoznavanja trupa. Nova S. „Kako je slovo Z postalo ruski simbol rata?“ 11. mart 2022, https://www.youtube.com/watch?v=EJSjGSPlD_4.
[15] Kasnije su se drugi propagandni slogani samo dodavali – „Zadatak će biti završen“ („Задача будет выполнена“), „Denacifikacija“ (дeнаZификация), „Demilitarizacija“ („демилитариZация“), „Ne zaboravimo“ („Не Zабудем“) itd. Instagram nalog Ministarstva odbrane Rusije: https://www.instagram.com/mil_ru/.
[16] Predrag Petrović i Marija Ignjatijević, Migranti odlaze, mržnja ostaje: antimigrantska ekstermna desnica u Srbiji. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2022, 43-46.
[17] Izabela Kisić, „Proruska propaganda u Srbiji.“ Atlantskainicijativa, 20. mart 2022. https://atlantskainicijativa.org/proruska-propaganda-u-srbiji/.
[18] Beta. „Olenik: Krivična prijava protiv desničara zbog pozivanja na agresivni rat“. Danas,15. mart 2022, https://www.danas.rs/vesti/politika/olenik-krivicna-prijava-protiv-desnicara-zbog-pozivanja-na-agresivni-rat/.
[19] Jasna Vukićević i Gjeraqina Tuhina, „‘Srpski svet’ koncept koji region čini nervoznim.“ SlobodnaEvropa, 15. mart 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/srpski-svet-srbija-balkan-/31521168.html.