Ruske dezinformacije na Balkanu: Sprečavanje invazije?

Uspešan prodor Rusije u medije na Balkanu prethodi mogućoj invaziji zahvaljujući mreži biznismena, političara i agenata uticaja povezanih sa Kremljem koji oblikuju uređivačku politiku i pojačavaju kampanje dezinformacija, pišu Goran Georgijev i Ruslan Stefanov.

Gordan Georgiev je analitičar, a Ruslan Stefanov je glavni ekonomista u Centru za proučavanje demokratije, evropskom institutu za javnu politiku sa sedištem u Sofiji. Ovo mišljenje je zasnovano na nedavnom izveštaju o politici CSD-a o vezi između nelegalnog finansiranja i dezinformacija na Balkanu.

Agresiju Rusije na Ukrajinu jednoglasno je osudio demokratski Zapad, ali bitka za srca i umove je daleko od kraja.

Kremlj je već uspeo da naruši imidž Evrope u Africi, oslanjajući se na skromne, ali efikasne resurse – Vagnerove plaćenike i oštru silu ukorenjenu u dezinformacijama i kognitivnim predrasudama o evropskoj kolonijalnoj prošlosti na kontinentu.

Što više Rusija gubi na bojnom polju u Ukrajini i šire, to će više nastojati da primeni ovu džudo taktiku koristeći ekonomsku ili kognitivnu težinu protivnika protiv njih samih.

Zaista, kampanje dezinformacija imaju koristi tokom vremena, jer su ljudi skloniji da veruju informacijama kojima su više puta bili izloženi – fenomen poznat kao efekat iluzorne istine.

Kako se invazija odugovlači, šok i gnev koji su u početku uznemirili javno mnjenje blede, dok ruske dezinformacije nastavljaju da rastu i šire. Ovo je posebno tačno na Balkanu, gde Rusija ima značajan politički, ekonomski i kognitivni uticaj.

Uprkos padu podrške javnosti Rusiji posle početka invazije, pro-kremljske političke stranke i medijske kuće i dalje imaju značajnu moć u regionu, šireći dezinformacije i propagandne narative.

Politička nestabilnost u regionu porasla je u mesecima nakon početka invazije u punom obimu. Prozapadna vlada Moldavije je pala. Usred pet parlamentarnih izbora za manje od 24 meseca, Bugarska nije uspela da preduzme sledeće korake ka integraciji u EU i ostala je van šengenskog prostora i evrozone. Crna Gora balansira na ivici ustavnosti. Bosna i Hercegovina je ostala institucionalno nefunkcionalna, dok su Srbija i Kosovo i dalje u zavadi.

I sve to uprkos veoma iskrenim, značajnim i kontinuiranim naporima Evropske komisije da se region približi EU.

Uspešna infiltracija Rusije u regionalne medije dogodila se čak i pre invazije, zahvaljujući mreži biznismena, političara i agenata uticaja koji su bliski Kremlju koji utiču na uređivačku politiku i pojačavaju kampanje dezinformacija.

Ruske ambasade u regionu koristile su društvene medije da dezinformišu i utiču na neodlučnu javnost, sa posebnim fokusom na zemlje u kojima Kremlj ima poseban kognitivni uticaj i koje su geopolitički važne, kao što su EU i NATO – Bugarska koja je članica NATO-a i Severna Makedonija i Crna Gora, nove članice NATO-a.

U međuvremenu, tradicionalni mediji se bore da prežive, oslanjajući se na izvore koje kontroliše ruska država kao što su RT, Sputnjik i TASS za pristupačne sadržaje.

Socijalne ankete širom jugoistočne Evrope pokazale su da je javna podrška Rusiji značajno opala kako je invazija počela. Međutim, uređivačka politika i politički programi glavnih prokremljskih emitera i partija su se održali.

Stranke koje su naklonjene Moskvi, kao što su SNS i SPS u Srbiji, Preporod i BSP u Bugarskoj i SNSD u Bosni, zadržale su svoje parlamentarne pozicije tokom opštih izbora 2022-2023. Zajedno sa medijskim pejzažom punim dezinformacija, njen uticaj je pomogao da se delimično ponovo rasplamsa simpatija javnosti prema Rusiji nakon početnog šoka od invazije.

Rusija je već uspešno iskoristila slabu regulativu kako bi uticala na medijski sadržaj u regionu kroz neprozirne lokalne mreže uticaja i ilegalne tokove kapitala u godinama pre invazije. Ove mreže se sastoje od poslovnih tajkuna, političara i uticajnih ljudi koji su naklonjeni Kremlju koji vode uređivačku politiku u glavnim medijima i daju verodostojnost dezinformacionim izveštajima. Oni su održavali mejnstrim informaciono okruženje koje je pogodno za kampanje dezinformacija Kremlja, koje su se pojačale od početka invazije na Ukrajinu.

Trenutni trenutak političke i društvene reakcije na rusku agresiju je prolazna prilika za transatlantsku saradnju u suzbijanju dezinformacija i jačanju demokratskih vrednosti u Jugoistočnoj Evropi. Ovo zahteva institucionalnu akciju za potiskivanje medijske kooptacije i podršku nezavisnom novinarstvu i digitalnim dijagnostičkim alatima koji mogu da ispitaju dezinformacije i njihov uticaj u skoro realnom vremenu. Izgradnja poverenja u demokratske institucije i podizanje javne svesti su ključni koraci u ovom nastojanju.

Borba protiv dezinformacija je maraton, a ne sprint, a obezbeđivanje kognitivne superiornosti je ključno za pobedu u ratu van Ukrajine. SAD i EU moraju da deluju brzo i odlučno da podrže svoje balkanske partnere u ovom važnom poduhvatu. Već su uradili mnogo da region stavite na demokratski put. Ipak, masivni tokovi dezinformacija nastavljaju da se šire, i zahtevaju pristup celog društva i vlade kako bi se obezbedilo da demokratija funkcioniše./Euroactiv/