Priprema za širu Uniju

Evropska komisija je usvojila paket o preispitivanju politika pred proširenje, kojim se utvrđuju političke smernice i mere potrebne za pripremu Unije za buduća proširenja.

Kako je najavila predsednica fon der Lajen u svom govoru o stanju Unije 2023. godine i u skladu sa mandatom Evropskog saveta, danas predložene mere pripremaju upravljanje, politike i budžet Unije za proširenje, uz istovremeno jačanje zaštite vrednosti Unije i vladavine prava.

„Budućnost Evrope zavisi od izbora koje danas pravimo. Proširenje naše Unije predstavlja geopolitički imperativ. Danas postavljamo temelje kako bismo obezbedili da veća Unija bude ujedno i snažnija: otpornija, efikasnija i čvrsto utemeljena u vrednostima i pravilima koji nas definišu. Kako zemlje koje su u procesu proširenja napreduju na svom reformskom putu, EU mora biti spremna da ih primi. To podrazumeva pripremu naših institucija, prilagođavanje naših politika novoj realnosti i staranje o tome da naš budžet odražava naše zajedničke ambicije“, izjavila je Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

U današnjem paketu Komisija pruža detaljnu procenu naših politika u svetlu predstojećih proširenja. U njemu se navodi na koji način se postojeći okvir Ugovora i budući ugovori o pristupanju mogu koristiti za pripremu Unije za veći broj članica.

Takođe se predlaže skup zaštitnih mehanizama za buduće ugovore o pristupanju, uključujući snažnije sektorske zaštitne mehanizme i novu klauzulu o institucionalnoj zaštiti, kako bi se osiguralo da obaveze preuzete tokom pregovora o pristupanju nastave dosledno da se ispunjavaju i nakon pristupanja.

Paket takođe jača proces postepene integracije čineći ga usklađenijim, strukturiranijim i predvidljivijim. Ovaj unapređeni proces će dodatno podržati zemlje kandidate u pripremi za članstvo kroz ranije učešće u odabranim politikama Unije, pod uslovom da su ispunjeni potrebni kriterijumi. To može doprineti jačanju administrativnih kapaciteta, unapređenju spremnosti za pristupanje i donošenju konkretnih koristi za građane i privredne subjekte, kako u EU tako i u zemljama obuhvaćenim proširenjem, i pre samog članstva. Učešće bi i dalje bilo zasnovano na zaslugama, uslovljeno i reverzibilno, te bi zavisilo od spremnosti u pogledu politika i strateškog usklađivanja.

„Naša procena pokazuje da EU može da prihvati veći broj članica. Ipak, postoje oblasti u kojima uočavamo izazove kojima se moramo pozabaviti. Jedna od njih je vladavina prava i iskrena saradnja, gde predlažemo snažnije mehanizme za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje prava glasa. Kao drugo, predlažemo razmatranje ciljanih rešenja za integraciju poljoprivrednog sektora Ukrajine. Takođe predlažemo načine da naše institucije učinimo efikasnijim i sposobnijim za brže donošenje odluka. Ove promene treba da osiguraju da proširena Evropska unija bude i snažnija Unija, sposobna da sama oblikuje svoju budućnost”, navela je Marta Kos, komesarka za proširenje.

Današnji paket biće osnova za stratešku raspravu među državama članicama o proširenju i reformama, uključujući i Evropski savet u oktobru. On će usmeravati rad sa Evropskim parlamentom i Savetom na institucionalnim i operativnim prilagođavanjima potrebnim za buduća pristupanja.

Prilagođavanje politika za širu Uniju

Danas predstavljene analize politika pokazuju da Unija može da primi veći broj članica u okviru postojećeg pravnog okvira Ugovora i sporazuma o pristupanju. Kada je reč o različitim oblastima politika, administrativni kapaciteti i sprovođenje propisa predstavljaju najčešće zahteve, kako unutar EU, tako i u zemljama koje su u procesu proširenja. Veštine, regulatorni i nadzorni kapaciteti, interoperabilni sistemi i saradnja između administracija moraju i biće ojačani pre pristupanja.

Kada je reč o budžetskim aranžmanima, analize politika ističu da budžet Unije može da podrži uključivanje novih država članica uz istovremeno finansiranje postojećih prioriteta Unije. Prema predlogu narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028–2034. godine, zemlje kandidati bi se pre pristupanja finansirale kroz instrument „Globalna Evropa”; nakon pristupanja, to bi se preusmerilo na nacionalne i regionalne planove partnerstva nove države članice, uz dodatna sredstva za kohezionu politiku, poljoprivredu, unutrašnje poslove i program „Interreg”. U slučaju Ukrajine, s obzirom na obim, strukturu i veoma visoku produktivnost njenog poljoprivrednog sektora, ciljani aranžmani bi trebalo da značajno ograniče finansijsku podršku i pristup tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode, a da istovremeno pomognu Ukrajini da ponovo ostvari pristup svojim tradicionalnim izvoznim tržištima u trećim zemljama.

Jačanje sistema upravljanja za veću Uniju

U trenutnim geopolitičkim okolnostima, EU mora da prilagodi svoje upravljanje kako bi proces donošenja odluka učinila bržim i efikasnijim. Maksimalnim iskorišćavanjem mogućnosti koje pružaju osnivački ugovori, Unija može da ojača svoju sposobnost delovanja, pripremi se za buduće članice i bolje se osposobi za izazove budućnosti.

U tom cilju, Komisija će nastaviti da se zalaže za primenu „prelaznih klauzula” (tzv. pasarela klauzule) kako bi se prešlo sa jednoglasnog odlučivanja na odlučivanje kvalifikovanom većinom u ključnim oblastima, kao što su sankcije, poreske prevare i fiskalne mere u okviru energetske politike. Pored toga, Komisija će preispitati predloge koji su u proceduri kako bi utvrdila gde bi pojačana saradnja mogla da pomogne u prevazilaženju dugotrajnih zastoja. Kada je reč o proširenju, Komisija predlaže primenu glasanja kvalifikovanom većinom prilikom otvaranja pregovaračkih klastera i donošenja drugih međukoraka u pregovorima o pristupanju, čime bi se taj proces učinio dinamičnijim.

Komisija takođe predlaže da se sa Evropskim parlamentom i Savetom razmotri efikasnije sprovođenje procedura predviđenih Članom 7, uključujući i moguće vremenske okvire. Godišnji izveštaji o proširenju i vladavini prava nastaviće da služe kao glavni instrumenti za praćenje stanja, pri čemu će se izveštaj o vladavini prava proširiti i na druge zemlje kandidate, kako one budu za to spremne.

Postepeno integrisanje zemalja kandidata u EU

Bliža integracija trebalo bi da donese opipljive koristi građanima i privrednim subjektima, kako u EU, tako i u zemljama kandidatima. Komisija će mapirati postojeće instrumente za postepenu integraciju i identifikovati mogućnosti za njeno produbljivanje u strateškim sektorima, kao što su energetika, saobraćaj, digitalni sektor i odbrana. Ovaj pristup će dopuniti i ojačati proces pristupanja, izgraditi administrativne kapacitete i međusobno poverenje, uz zadržavanje uslovnosti i reverzibilnosti. Komisija će pokrenuti godišnje dijaloge sa partnerima u procesu proširenja kako bi se pratio napredak, identifikovale mogućnosti i rešavali nedostaci u okviru postepene integracije.

Sektorske i institucionalne zaštitne mere

Kao što je najavljeno u Saopštenju o politici proširenja EU iz 2025. godine, budući ugovori o pristupanju trebalo bi da sadrže jače zaštitne mere protiv ozbiljnog nazadovanja u odnosu na obaveze preuzete tokom pregovora o pristupanju. Danas Komisija predlaže zajednički okvir za ove zaštitne mere. Budući ugovori o pristupanju ojačali bi postojeće sektorske zaštitne mere i uveli novu institucionalnu zaštitnu meru. Konkretno, period tokom kojeg se zaštitne mere mogu aktivirati u oblastima kao što su ekonomija, unutrašnje tržište i pravosuđe i unutrašnji poslovi, bio bi značajno produžen nakon pristupanja. Posebna institucionalna zaštitna mera bi se bavila ozbiljnim kršenjima vrednosti iz člana 2 UEU i principa iskrene saradnje. U najtežim slučajevima, mere mogu uključivati suspenziju prava glasa u Savetu. Prelazni aranžmani bi takođe mogli da se koriste gde je to potrebno, uključujući za slobodno kretanje radnika i usluga, poljoprivredu, osetljive proizvode, finansiranje i učešće u zajedničkim sistemima. U ograničenom periodu, nova država članica takođe bi mogla da se obaveže da neće blokirati buduća proširenja zbog bilateralnih sporova.

Sledeći koraci

Komisija poziva Evropski savet i Evropski parlament da nastave dijalog, institucionalne pripreme i mere politika.

U okviru paketa o proširenju za 2026. godinu, Komisija će predstaviti okvirne planove za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da održe zamah reformi. Takođe će predstaviti koherentan pristup postepenoj integraciji, uključujući mapiranje strateških oblasti.

Komisija će takođe sarađivati sa državama članicama i zemljama kandidatima na usklađivanju pregovora o pristupanju sa unutrašnjim pripremama Unije.

Kontekst

U svom govoru o stanju Unije 2023. godine, predsednica fon der Lajen pozvala je Uniju da pokaže odlučnost jednaku onoj koju imaju zemlje u procesu proširenja i najavila je preispitivanje politika u kontekstu priprema za proširenje. Deklaracija iz Granade, usvojena iste godine, utvrdila je paralelne obaveze: obavezu zemalja u procesu proširenja da unaprede svoje reforme i obavezu Unije da sprovede neophodne unutrašnje pripreme. U saopštenju Komisije iz marta 2024. godine o reviziji politika pred proširenje predstavljen je program rada koji obuhvata četiri oblasti: vrednosti, politike, budžet i upravljanje. Evropski savet je u junu 2024. godine usvojio mapu puta za budući rad na unutrašnjim reformama i pozvao Komisiju da predstavi detaljne analize politika, uključujući operativne elemente, u pomenute četiri oblasti.

U Političkim smernicama za period 2024–2029. godine, Komisija se obavezala da će izneti predloge za jačanje kapaciteta Unije za delovanje. Istovremeno, Evropski parlament je izneo svoj stav kroz predloge za reformu Ugovora iz 2023. godine, kao i kroz izveštaj i rezoluciju iz 2025. godine o institucionalnim posledicama pregovora o proširenju.