Od državne propagande do dezinformacija za cenu

Decenijama su informacione operacije bile strogo pod državnom kontrolom.

Sovjetski Savez je usavršio zanat dezinformatizacije, a kasnije ga je Rusija institucionalizovala kroz moderne digitalne operacije kao što je Agencija za istraživanje interneta (IRA).

Međutim, tokom poslednje decenije ovaj model je komercijalizovan. Dezinformacije i prevara postali su profitabilna usluga koju nude kompanije sa iskustvom u obaveštajnim strukturama, vojsci ili marketingu. Ove firme, koje deluju širom sveta, prodaju kompletne FIMI pakete koji uključuju lažne kampanje na društvenim mrežama, hakerske operacije, curenja podataka i „upravljanje narativima“, kako bi plasirale lažni i manipulisani sadržaj u demokratskim državama.

Delegiranje operacija kao štit za države

To obezbeđuje i efikasnost i poricanje. Autoritarne države sve aktivnije eksternalizuju informacione operacije privatnim posrednicima, štiteći se od diplomatskih i pravnih posledica.

Kroz ovaj model, maliciozni akteri mogu eksperimentisati sa rizičnim taktikama poput veštački generisanog sadržaja, hakovanja i deepfake materijala — operacija koje bi bile politički eksplozivne ako bi ih sprovodile državne institucije.

Na ovaj način mogu ciljati strane populacije personalizovanim kampanjama uticaja, zadržavajući „uverljivo poricanje“ uz tvrdnju da nemaju veze sa privatnim entitetima koji operacije izvršavaju.

Takođe, „autsorsovanje“ omogućava pranje informacija — prikrivanje izvora dezinformacija njihovim plasiranjem preko privatnih firmi, lažnih naloga i posredničkih medija. Kako se sadržaj replicira i pojačava, počinje da deluje kao organski i domaći. Ovo omogućava malicioznim akterima da šire ciljne narative uz poricanje svake umešanosti.

Sve ovo predstavlja informacioni ekvivalent korišćenja plaćenika: klijent uživa rezultate bez preuzimanja krivice.

Rusija ostaje jedan od ključnih aktera u ovom autsorsovanom ekosistemu. Privatne kompanije poput Agencije za društveni dizajn (SDA) i srodnih struktura sada vode operacije uticaja velikih razmera koje oponašaju, a često i zamenjuju funkcije nekadašnje fabrike trolova u Sankt Peterburgu.

Ove firme upravljaju prikrivenim onlajn asetima, guraju državne narative i pružaju Kremlju dodatni sloj poricanja.

Tajni novinari su snimili firmu kako demonstrira tehnike hakovanja, infiltracije u medije i plasiranja fabrikovanih vesti. Obim ovih operacija i njihova dostupnost klijentima koji plaćaju pokazuju kako je dezinformisanje postalo globalna roba.

Hibridne operacije

Savremene kampanje uticaja više ne postoje samo na internetu, već funkcionišu u hibridnom prostoru između digitalne i fizičke realnosti.

Agencija za istraživanje interneta (IRA) demonstrirala je to tokom izbora u SAD 2016. godine, kada su ruski operativci predstavljajući se kao američki aktivisti organizovali fizičke mitinge, plaćali učesnike i koordinisali onlajn amplifikaciju. Ono što je počelo kao rat memova, završilo se fizičkom mobilizacijom.

Današnje hibridne operacije spajaju hakovanje, prikrivene domaće influensere i tajne medijske frontove. Operateri kampanja kreiraju lažne portale vesti i influenser identitete kako bi plasirali narative u javnu sferu.

Kada počnu da cirkulišu, ti narativi se mešaju sa autentičnim sadržajem i šire kroz digitalne i tradicionalne medije, otežavajući detekciju manipulacije.

Automatizacija i veštačka inteligencija – novi multiplikator sile

Originalni model trol-farmi – stotine radnika koji ručno objavljuju u smenama – zamenjuje se automatizacijom vođenom veštačkom inteligencijom.

Sistemi poput AIMS iz „Ekipe Jorge“, kao i noviji alati bazirani na velikim jezičkim modelima, mogu da upravljaju hiljadama lažnih naloga i generišu višejezični sadržaj u realnom vremenu.

AI omogućava da kampanje koje su nekada zahtevale stotine ljudi sada vodi nekoliko operatera ili čak jedan jedini čovek. Ono što je nekada zahtevalo celu zgradu trolova u Sankt Peterburgu, danas zahteva samo laptop.

Pojava ovih firmi za iznajmljivanje uticaja stvorila je novi strateški disbalans – asimetrični informacioni rat.

U ovoj asimetriji, autokratije uživaju maksimalni domet uz minimalan rizik. One su zaštićene cenzurom, kontrolom i poricanjem. Demokratije su, naprotiv, maksimalno izložene: povezane transparentnošću i zakonom, suočavaju se sa velikom ranjivošću uz ograničenu zaštitu.

Ovaj disbalans nije samo politički već i strukturalni. Autoritarni režimi mogu koristiti dezinformacije i AI alate da oblikuju globalne narative, utiču na izbore u drugim državama i potkopavaju poverenje — dok izbegavaju odgovornost. Demokratije, međutim, moraju da se brane u otvorenim mrežama projektovanim za slobodu izražavanja.

Rizici za demokratiju i put napred

Ove operacije već remodele realnosti. Kompanije za iznajmljivanje uticaja ciljale su izbore u Africi, Evropi i Latinskoj Americi.

Kampanje dezinformisanja pojačavaju polarizaciju, delegitimišu medijske institucije i koriste društvene podele da oslabe demokratsku koheziju.

Trgovina dezinformacijama preti da stvori globalnu sivu zonu u kojoj je istina opcionalna, a odgovornost nedostižna.

Kako alati veštačke inteligencije postaju jeftiniji i moćniji, ove operacije će verovatno samo rasti u obimu i sofisticiranosti.

Prepoznavanje ove asimetrije i odgovor kroz otpornost i regulaciju jedini su načini da se spreči da sama istina postane roba.

/The Geopost/