Kina i Rusija su sinhronizovanim narativom radile protiv članstva Finske i Švedske u NATO

Nakon pokretanja ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, državni mediji u Narodnoj Republici Kini (NR Kina) i Ruskoj Federaciji primenili su sličnu taktiku u svojim informativnim operacijama, često šireći slične priče o ratu. Poput Rusije, Kina koristi internet naloge iz ambasada i diplomata da širi zvanične narative i učini ih kredibilnijim.

Tako se navodi u izveštaju NATO-ovog Centra izvrsnosti za stratešku komunikaciju, koji je sproveo dve analize, jednu fokusiranu na Švedsku, a drugu na Finsku, ispitujući ruske i kineske narative vezane za njihove aplikacije za članstvo u NATO-u, prenosi The Geopost.

U ovom izveštaju, odnosi Kine sa ove dve zemlje su opširno pominjani tokom godina.

Prema ovoj studiji, kineski medijski sistem širi svoje narativne „okvire“ međunarodnoj publici kroz visoko razvijen, hijerarhijski i disciplinovan aparat. Na vrhu ovog sistema su zvanične izjave visokorangiranih članova, ministara ili ambasadora Komunističke partije Kine (KPK). Zvanične izjave se šire i obrađuju putem državnih medija i sve više se šire na društvenim mrežama.

„Kao i Rusija, Kina koristi ambasade i diplomatske internet naloge da širi zvanične narative i učini ih kredibilnijim“, navodi se u izveštaju.

Mnogo sličnosti između izveštavanja o ratu u kineskim i ruskim medijima nije iznenađujuće; obe strane dele zabrinutost za NATO i Zapad uopšte. Samo tri nedelje pre nego što je počela ruska invazija, predsednici Vladimir Putin i Si Đinping objavili su zajedničku izjavu u kojoj su izrazili svoje protivljenje „daljoj ekspanziji NATO-a“ i takođe izjavili da njihovo prijateljstvo „nema granica“.

Kada je Švedska zvanično podnela zahtev za članstvo u alijansi 18. maja 2022, to je izazvalo oštre negativne reakcije u ruskim i kineskim državnim medijskim mrežama.

Mediji koji su pisali o ulasku Švedske u NATO

Odnose Švedske sa Kinom pre 2022. godine uglavnom su karakterisale rastuće ekonomske veze i diplomatske interakcije, iako su ti odnosi povremeno bili zategnuti pitanjima vezanim za ljudska prava i unutrašnju politiku Kine. Švedska, poznata po svom čvrstom stavu o ljudskim pravima, otvoreno je kritikovala Kinu zbog pitanja kao što su tretman disidenata i situacija u Tibetu i Sinđangu. Ovu kritiku Kina nije pozdravila, pa je Švedska zauzela stav koji je balansirao njene ekonomske interese sa Kinom u odnosu na širu zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u međunarodnim pitanjima.

S druge strane, odnosi Finske sa Kinom su se glatko razvijali od 1950. Nije bilo ozbiljnih diplomatskih skandala i ekonomske međuzavisnosti, a 2020. Kina je postala peti najvažniji trgovinski partner Finske.

Ključne reči korišćene u istraživanju u kineskim i ruskim državnim medijima

Poslednjih godina, dve zemlje, odnosno Rusija i Kina, takođe su udružile snage dele iste antizapadne narative, gde za primer možemo uzeti vakcine protiv COVID-19 i rat Rusije i Ukrajine.

Dok Rusija i Kina dele zabrinutost oko NATO-a, njihove različite geopolitičke strategije i bilateralni odnosi sa evropskim zemljama utiču na način na koji oblikuju i šire narative /TheGeopost