EU i partneri podržali s više od milijardu eura investicije u energetsku efikasnost na Balkanu

- Tržišta zapadnog Balkana napreduju u ozelenjavanju svojih ekonomija, s investicionim portfoliom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, koji dostiže milijardu eura. Pored investicija, regija je ostvarila napredak i u usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije (EU), čime se stvara šire povoljno okruženje za investicije u održiva i energetski efikasna rješenja. Ovo su rezultati postignuti u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP), ključnog instrumenta Evropske unije za zelene investicije u regiji. Program je pokrenut 2013. godine u saradnji s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkom razvojnom bankom (KfW) te nastavlja podržavati zelenu tranziciju zapadnog Balkana s dodatnih 88 miliona eura odobrenih za buduće investicije. Dodatna sredstva odobrena su na sastanku Upravnog odbora Investicionog okvira za zapadni Balkan, održanom prošlog mjeseca - navedeno je u saopćenju.

REEP od početka je podržavao regiju u unapređenju regulatornog okvira i uklanjanju prepreka za ulaganja u energetsku efikasnost, što je dovelo do povećanja obima investicija u ovoj oblasti. Jedan od glavnih segmenata programa su investicije u energetsku sanaciju javnih objekata, čime se ne samo poboljšava njihova energetska efikasnost - što indirektno doprinosi poboljšanju kvaliteta zraka, već ovi projekti doprinose i lokalnom BDP-u podržavajući lokalne lance snabdijevanja i kompanije angažovane na izvođenju radova.

Petsto četrdeset javnih objekata širom regije, kao što su studentski domovi, škole i zdravstvene ustanove, bit će ili su već obnovljeni prema unaprijeđenim standardima energetske efikasnosti (termička izolacija zidova i krova, zamjena sistema grijanja, prozori s dvostrukim staklom, toplotne pumpe, solarni paneli itd). Sanacija objekata uključuje mjere energetske efikasnosti, ali i strukturne (npr. statička sanacija, krečenje, ugradnja prskalica) te mjere za unapređenje udobnosti radi poboljšanja uslova za krajnje korisnike.

U Bosni i Hercegovini je putem ovog programa obnovljeno oko 40 javnih objekata u Kantonu Sarajevo, uključujući zdravstvene ustanove, škole, vrtiće i studentske domove.

Drugi bitan segment programa je i dekarbonizacija sistema daljinskog grijanja kroz projekte zamjene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u lokalnim toplanama.

REEP takođe podržava finansiranje domaćinstava, malih i srednjih preduzeća i omogućava direktno finansiranje privatnog sektora. Do 2025. godine, više od 34.000 domaćinstava i 2.000 malih preduzeća je već investiralo ili je u procesu investicija u mjere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije koristeći EU bespovratna sredstva i specijalizirane kreditne linije dostupne u lokalnim partnerskim bankama.

Program je generisao značajan ekološki učinak uštedama energije od 1.220 GWh godišnje (što je, na primjer, 37 posto godišnje potrošnje energije u Sjevernoj Makedoniji). Također je izbjegnuto emitovanje 730 hiljada tona CO₂ – što je ekvivalent uklanjanju 183.000 automobila sa ulica. Ovo ilustruje još jedan ključni aspekt programa: direktan doprinos smanjenju zagađenja zraka i stvaranju održivijeg i zelenijeg urbanog života.

REEP finansiranje se plasira direktno državama ili općinama za velike investicije poput obnove javnih objekata. Takođe se distribuira kroz lokalne komercijalne banke, koje pozajmljuju sredstva malim preduzećima i domaćinstvima zainteresovanim za ulaganje u energetsku efikasnost ili obnovljive izvore energije.

Energetska produktivnost regiona zapadnog Balkana i dalje je znatno ispod prosjeka zemalja članica Evropske Unije, što ukazuje na potrebu za strukturnim investicijama u energetsku efikasnost i trajnu potrebu za usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva i politika sa standardima EU (ažuriranje zakona o energetskoj efikasnosti, provođenje podzakonskih akata, usvajanje dugoročnih strategija renoviranja objekata, itd).

Mauro Di Veroli, šef Investicionog okvira za zapadni Balkan pri Evropskoj komisiji izjavio je da Zelena agenda za zapadni Balkan predstavlja kamen-temeljac regionalne strategije usmjerene ka održivom razvoju u skladu s Evropskim zelenim planom. Cilj je podržati proces dekarbonizacije ekonomija u regiji, u kojima energetski sektor, zajedno sa drugim industrijama, ima i dalje visok nivo emisije ugljika. Evropska komisija podržava zelenu tranziciju putem Regionalni program energetske efikasnosti – inicijativu koju sufinansiraju KfW i EBRD i više bilateralnih donatora. Program donosi konkretne koristi građanima zapadnog Balkana pomažući im da unaprijede energetsku efikasnost svojih domaćinstava.

- Posebno se fokusiramo i na javne objekte koji učestvuju s gotovo trećinom u ukupnim emisijama CO2. Ovo su ključna područja u kojima EU fondovi i tehnička pomoć ostvaruju mjerljive promjene u regionu - kazao je Mauro Di Veroli.

Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan, za Regionalni program energetske efikasnosti kaže da je jedan od ključnih pokretača zelene tranzicije u regiji. Putem programa unaprijeđen je pravni okvir, olakšan je proces ulaganja u obnovljive izvore energije i osigurano finansiranje mjera energetske efikasnosti za domaćinstva, privredne subjekte i javne ustanove.

- Zajedno s partnerima, nastavit ćemo pružati finansijsku i savjetodavnu podršku u cilju dekarbonizacije energetskih izvora i smanjenja energetskih gubitaka u svim sektorima privrede. Osim toga, investicije koje REEP podržava pomoći će državama da ispune obaveze u okviru Instrumenta za reformu i rast Evropske unije za zapadni Balkan, čime će im se otvoriti pristup dodatnim sredstvima za zelenu tranziciju i povećati konkurentnost njihovih privreda - rekao je ovaj zvaničnik EBRD-a.

Pablo Obrador, šef Energetskog sektora za jugoistočnu Evropu u KfW, ističe da je od 2013. godine, program donio značajan ekološki učinak sa uštedama energije od 1.220 GWh godišnje. Također je izbjegnuto ispuštanje 730 hiljada tona CO₂, što je jednako uklanjanju 183.000 automobila sa saobraćajnica.

Borko Raičević, ekspert za energetsku efikasnost u Sekretarijatu energetske zajednice, navodi da je REEP vodeća inicijativa koja ne samo da omogućava finansiranje projekata energetske efikasnosti, već i jača strateški i zakonodavni okvir širom zapadnog Balkana, što je ključno za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva Energetske zajednice do 2030. godine.

Sekretarijat Energetske zajednice ima aktivnu ulogu u implementaciji REEP projekata koji se odnose na kreiranje politika i zakonodavnih rješenja. Uz to, dostignuća i aktivnosti REEP-a se redovno predstavljaju i usklađuju putem Koordinacijske grupe za energetsku efikasnost – platforme koja okuplja predstavnike država, Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija i donatora s ciljem usklađivanja napora, rješavanja izazova u provedbi i osiguravanja da REEP ostane ključni pokretač reformi i održive energetske tranzicije, ističe Raičević.

Regionalni program energetske efikasnosti za zapadni Balkan (REEP) ima za cilj pružanje podrške regiji u unapređenju energetske efikasnosti. Kombinuje finansijske instrumente za privatni sektor i domaćinstva, tehničku pomoć te podršku u oblasti izrade i provedbe politika za javne institucije, s ciljem prevazilaženja tržišnih prepreka i poticanja dugoročnog razvoja tržišta.

REEP je prepoznat kao jedan od vodećih projekata unutar Ekonomskog i investicijskog plana Evropske komisije za zapadni Balkan, i to u okviru inicijative „Talas obnove“ (Renovation Wave) u investicijskom prozoru „Čista energija“. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisije stakleničkih plinova te poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana.