Ukrajina i Rusija: Kako bi rat mogao da se završi - pet scenarija

U ratnoj magli, nekad je teško videti put ispred sebe. Vesti sa ratišta, diplomatija koja se odvija iza kulisa, osećanja ožalošćenih i raseljenih; sve to ume da postane previše. I zato na trenutak ustuknimo jedan korak i razmislimo malo kako bi sukob u Ukrajini mogao da nastavi.

Koji su neki od mogućih scenarija koje razmatraju političari i vojni planeri?
Malo ljudi sa sigurnošću može da predvidi budućnost, ali evo nekih od mogućih ishoda.
Većina je sumorna.

Kratki rat

Prema ovom scenariju, Rusija pojačava vojne operacije.

Sprovodi više neselektivnih artiljerijskih i raketnih napada širom Ukrajine.

Ruske vazduhoplovne snage - koje su do sada imale vrlo svedenu ulogu- pokreću razorne vazdušne napade.

Masivni sajber-napadi šire se Ukrajinom, uzimajući na metu ključnu nacionalnu infrastrukturu.

Dolazi do prekida energetske i komunikacione mreže. Ginu hiljade civila.

Uprkos hrabrom otporu, Kijev pada u roku od nekoliko dana. Vlada je zamenjena pro-ruskim marionetskim režimom.

Predsednik Zelenski je ili ubijen ili u bekstvu, u zapadnoj Ukrajini ili čak u inostranstvu, gde osniva vladu u egzilu.

Predsednik Putin proglašava pobedu i povlači neke snage, ostavivši za sobom dovoljno njih da održavaju nekakvu kontrolu.

Hiljade izbeglica nastavljaju da beže na zapad.

Ukrajina se pridružuje Belorusiji kao satelitska država Moskve.

Ovaj ishod ni u kom slučaju nije nemoguć, ali zavisi od promene nekoliko faktora: ruske snage bi morale da ostvare bolji učinak na terenu, da angažuju više svojih snaga, a da izuzetan borbeni duh Ukrajine počne da jenjava.

Putin bi mogao da postigne promenu režima u Kijevu i okonča integraciju Ukrajine sa Zapadom.

Ali bilo kakva pro-ruska vlada bila bi nelegitimna i izuzetno ranjiva na pobune.

Takav ishod nastavio bi da bude nestabilan, a mogućnost za novo izbijanje sukoba je velika.

Dugi rat

Možda je verovatnije da ovo preraste u produženi rat.

Možda se ruske snage zaglave, ometene niskim moralom, lošom logistikom i nesposobnim vođstvom.

Možda ruskim snagama bude bilo potrebno više vremena da zauzmu gradove kao što je Kijev, čiji se branioci bore od ulice do ulice.

Sledi dugo opsadno stanje.

Borbe počinju da liče na dugu i brutalnu borbu Rusije devedesetih da zauzme i u velikoj meri razori Grozni, glavni grad Čečenije.

Čečeni tokom ruske okupacije Groznog

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Čečeni tokom ruske okupacije Groznog

 

A čak i kad ruske snage jednom uspeju da ostvare neku vrstu prisustva u ukrajinskim gradovima, možda će imati problema da održe kontrolu nad njima.

Možda Rusija neće imati dovoljno trupa da pokrije jednu toliko veliku zemlju.

Ukrajinske odbrambene snage pretvaraju se u efikasne pobunjenike, dobro motivisane i uz podršku lokalnog stanovništva.

Zapad nastavlja da im šalje oružje i municiju.

A onda, možda posle dugog niza godina, uz možda novo vođstvo u Moskvi, ruske snage na kraju napuštaju Ukrajinu, povijene i krvave, baš kao što su njeni prethodnici napustili Avganistan 1989. posle decenijske borbe protiv islamskih pobunjenika.

Evropski rat

Da li bi ovaj rat mogao da se prelije preko ukrajinskih granica?

Predsednik Putin bi mogao da pokuša da povrati još delova nekadašnjeg Ruskog carstva poslavši trupe u bivše sovjetske republike kao što su Moldavija i Gruzija, koje nisu članice NATO-a.

Ili bi samo moglo da dođe do pogrešne računice i eskalacije sukoba.

Putin bi mogao da proglasi naoružavanje Ukrajine sa Zapada činom agresije koji zahteva odmazdu.

Mogao bi da zapreti slanjem trupa u Baltičke države - koje jesu članice NATO - kao što su Litvanija, da bi uspostavio kopneni koridor sa ruskom obalskom eksklavom Kalinjingradom.

Trg ispred gradske kuće u Harkovu uništen je u granatiranju ruskih snaga

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Trg ispred gradske kuće u Harkovu uništen je u granatiranju ruskih snaga

 

To bi bilo izuzetno opasno i rizikovalo bi rat sa NATO-om.

Prema Članu 5 povelje ovog vojnog saveza, napad na jednu njenu članicu napad je na sve.

Ali Putin bi mogao to da rizikuje ako proceni da je to jedini način da sačuva vlast.

Ako se, možda, suoči sa porazom u Ukrajini, mogao bi da padne u iskušenje da dalje eskalira situaciju.

Mi sada znamo da je ruski lider spreman da prekrši dugogodišnje međunarodne norme.

Ta ista logika mogla bi da se primeni i na upotrebu nuklearnog oružja.

Ove nedelje je Putin stavio nuklearne snage u viši stepen borbene pripravnosti.

Većina analitičara sumnja da to znači da je njihova upotreba verovatna ili da može biti skorija.

Ali bio je to podsetnik da ruska doktrina dozvoljava potencijalnu upotrebu taktičkog nuklearnog naoružanja na bojištu.

Diplomatsko rešenje

Da li je, uprkos svemu, još uvek moguće diplomatsko rešenje?

„Sada govori oružje, ali put dijaloga mora uvek da ostane otvoren", izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Guteres.

Dijalog se u svakom slučaju nastavlja.

Francuski predsednik Makron razgovarao je telefonom sa predsednikom Putinom.

Diplomate tvrde da ispipavaju teren u Moskvi.

A, iznenađujuće, ruski i ukrajinski zvaničnici sastali su se radi pregovora na granici sa Belorusijom. Najverovatnije nisu ostvarili veliki napredak.

Ali, pristajanjem na pregovore, Putin je čini se prihvatio makar mogućnost sporazumnog prekida vatre.

Ključno pitanje je da li Zapad može da ponudi ono što diplomate nazivaju „silaznom rampom" - američki izraz za izlaz sa velikog auto-puta.

Diplomate tvrde da je važno da ruski lider zna šta će biti potrebno da mu Zapad ukine sankcije i da je sporazum koji čuva obraz makar moguć.

Security service building in Kharkiv after shelling

AUTOR FOTOGRAFIJE,EPA

 
Potpis ispod fotografije,

Kharkiv is one of several cities where heavy Russian bombardments are continuing

 

Zamislite ovaj scenario. Rat polazi loše po Rusiju.

Sankcije potresaju Moskvu.

Opozicija raste kako vreće sa leševima kreću masovno da pristižu kući.

Putin počinje da se pita da li je ovo za njega bio prevelik zalogaj.

On procenjuje da bi nastavak ovog rata mogao da predstavlja još veću pretnju po njegov položaj nego poniženje njegovog okončanja.

Upliće se Kina, izvršivši pritisak na Moskvu da pronađe kompromis, upozorivši je da neće kupovati rusku naftu i gas ukoliko ne deeskalira situaciju.

I Putin počinje da traži izlaz.

Za to vreme, ukrajinske vlasti uviđaju da im je zemlja razorena i zaključuju da je politički kompromis možda bolji nego toliko poražavajući gubitak života.

Diplomate se angažuju i postiže se sporazum.

Ukrajina, recimo, prihvata ruski suverenitet nad Krimom i delovima Donbasa.

Zauzvrat, Putin prihvata nezavisnost Ukrajine i njeno pravo da ojača veze sa Evropom.

To ne deluje mnogo verovatno.

Ali nije nezamislivo da iz ruševina krvavog sukoba iznikne jedan takav scenario.

Rušenje Putina s vlasti

Ali šta je sa samim Vladimirom Putinom?

Kad je pokrenuo ovu invaziju, on je objavio: „Spremni smo na svaki ishod."

Ali šta ako je taj ishod gubitak njegove vlasti? Možda deluje nezamislivo.

A opet se svet u poslednjih nekoliko dana promenio i o takvim stvarima počinje sve više da se razmišlja.

Profesor ser Lorens Fridman, profesor emeritus Ratnih studija na Kraljevom koledžu u Londonu napisao je ove nedelje:

„U ovom trenutku jednako je verovatno da dođe do promene režima u Moskvi kao u Kijevu."

Čoveka hapsi policija tokom moskovskih protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Čoveka hapsi policija tokom moskovskih protesta protiv ruske invazije na UkrajinuČoveka hapsi policija tokom moskovskih protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu

 

Zašto je on to rekao? Možda zato što se Putin upustio u katastrofalni rat.

Ginu hiljade ruskih vojnika.

Počinju da se osećaju ekonomske sankcije.

Putin gubi podršku u narodu.

Možda mu zapreti narodni ustanak.

On upotrebljava unutrašnje snage bezbednosti da uguši taj otpor.

Ali to polazi po zlu i dovoljno članova ruske vojne, političke i ekonomske elite se okreće protiv njega.

Zapad nedvosmisleno stavlja do znanja da ako Putin ode i bude zamenjen umerenijim liderom, Rusiji će neke sankcije biti ukinute i biće ponovo uspostavljeni normalni diplomatski odnosi.

Dolazi do krvavog državnog udara i Putin je svrgnut s vlasti.

Da ponovim, to u ovom trenutku ne deluje mnogo verovatno.

Ali nije ni nezamislivo ako ljudi koji su do sada imali koristi od Putina više ne budu verovali da on može da odbrani njihove interese.

Zaključak

Ovi scenariji se međusobno ne isključuju - pomalo od svakog mogao bi da dovede do drugačijih ishoda.

Ali kako god da se ovaj sukob nastavi, svet se već promenio. Neće se vratiti na prethodni status kvo.

Odnos Rusije prema spoljnom svetu biće drugačiji.

Promeniće se i evropski odnosi prema bezbednosti.

A liberalni poredak zasnovan na međunarodnom pravu možda je upravo dobio podsetnik zbog čega uopšte postoji.