Spiskovi i nestajanja, život na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom

Dok se borbe intenziviraju u ukrajinskom istočnom regionu Donbasa, lokalni zvaničnici upozoravaju da Moskva planira da u narednim nedeljama organizuje referendum o odvajanju delova regiona Zaporižja i Hersona pod kontrolom Rusije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Inscenirano glasanje u delimično okupiranim regionima na jugu Ukrajine moglo bi da ima za cilj proglašenje takozvane "Hersonske narodne republike", kao što je Kremlj uradio 2014. u oblastima Lugansk i Donjeck pre nego što ih je u februaru ove godine proglasio delovima Rusije.

Takav potez takođe bi mogao da omogući Moskvi da počne da regrutuje lokalne muškarce da se bore zajedno sa njenim snagama u Ukrajini, kao što je to već učinila kroz obaveznu mobilizaciju muškaraca starosti od 18 do 65 godina u delovima Ukrajine pod kontrolom separatista.

"Verujem da će svaki referendum koji bude održan na teritoriji Hersonske oblasti biti protivzakonit, jer je Hersonska oblast Ukrajina“, rekao je gradonačelnik Hersona Ihor Kolihajev u intervjuu za Karent tajm, medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).

U okupiranim delovima širom juga Ukrajine, Rusija je zamenila gradonačelnike ljudima naklonjenim Moskvi, s izuzetkom Kolihajeva u Hersonu, kome je dozvoljeno da nastavi da vodi grad u skladu s ukrajinskim zakonom.

Grad u kojem je pre rata živelo oko 300.000 ljudi pao je bez puno borbi u ranoj fazi rata i jedan je od nekoliko regionalnih centara u kojima je Moskva osvojila kontrolu od početka invazije 24. februara. Mnoge porodice su pobegle od života pod ruskom okupacijom i borbi u blizini, pa Kolihajev procenjuje da je otišlo oko 40 odsto stanovnika grada.

Ruske snage su takođe postavile svoj štab u gradu i dobile pristup bazi podataka o stanovnicima koji su se borili protiv snaga koje podržava Kremlj u Donbasu od 2014. godine, što su iskoristile za sprovođenje selektivnih racija širom Hersona.

Kolihajev kaže da je dosad nestalo više od 200 ljudi na osnovu toga što se njihova imena nalaze na spisku i da je atmosfera nervoze i straha zavladala gradom pošto su ruske snage postavile kontrolne punktove i postavile ograničenja da neki ljudi ne mogu da odu.

"Ljudi su trenutno zabrinuti jer (ruske bezbednosne snage) uvek imaju pri ruci spiskove s imenima i brojevima registarskih tablica, što dovodi do pretresa", rekao je Kolihajev. "U 17 časova praktično nema nikoga na ulicama. Grad umire i postaje prazniji."

Ukrajina pod ruskom okupacijom

Kolihajev je rekao da nije upoznat s vremenskim okvirom glasanja, a Moskva nije javno komentarisala planove za referendum ili šta namerava da uradi s velikom teritorijom koju drži u Hersonu i Zaporižju.

Ipak, upozorenja iz Kijeva i nedavne izjave ruskih zvaničnika ukazuju na šire ambicije Moskve.

Vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev rekao je, kako su preneli ruski državni mediji 22. aprila, da je strateški cilj Moskve potpuna kontrola južne Ukrajine i da će čak imati za cilj da poveže to područje sa proruskim otcepljenim regionom Pridnjestrovlje u Moldaviji.

Slično tome, ruska državna novinska agencija RIA Novosti objavila je intervjue s članom ruskog parlamenta Dmitrijem Belikom i promoskovskim liderom krimskih Tatara Ejvazom Umerovom, u kojima su obojica pozvali da se teritorije na jugu pod kontrolom ruskih snaga uključe u sastav Rusije kao prošireni deo federalnog okruga Krima, koji je Kremlj nezakonito anektirao 2014. pošto je tamo organizovao referendum.

Ostvarivanje tih ciljeva ne samo da bi zahtevalo od Rusije da uspe u svojoj novoj strategiji opkoljavanja ukrajinskih snaga u Donbasu, već i da bude u stanju da zauzme priobalne regione Mikolajeva i Odese, za šta mnogi analitičari i zapadni vojni zvaničnici smatraju da je malo verovatno s obzirom na dosadašnje neuspehe ruskih snaga.

Ipak, ruske pretenzije ukazuju da u Ukrajini predstoje još brutalnije borbe, nakon što je gradonačelnik Mariupolja optužio Rusiju da skriva dokaze o "varvarskim" ratnim zločinima sahranjivanjem tela do 9.000 civila u masovne grobnice. Tvrdnje o masovnim grobnicama su potkrepljene satelitskim snimcima američke kompanija Maksar (Maxar).

Mariupolj je uglavnom sravnjen s zemljom granatiranjem, bombardovanjem i uličnim borbama. Ruski zvaničnici kažu da je grad pod njihovom kontrolom, uprkos malom broju ukrajinskih trupa koje su utvrđene zajedno s civilima u metalurškoj fabrici.

U intervjuu za Karent tajm, Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da vidi nedavne izjave ruskih vojnih zvaničnika o kontroli velikih područja juga uglavnom kao "propagandu" i da Kremlj nastoji da preoblikuje svoje ratne ciljeve posle neuspeha u prvoj fazi rata.

"Naravno, oni će pokušati da smisle neke nove scenarije, ali će sve to samo eskalirati sukob i nastaviti rat", rekao je Podoljak.

Nova upozorenja o 'filtracionim logorima'

Pojačane borbe i politički ciljevi koje su eksplicitno izneli ruski zvaničnici takođe su pojačali zabrinutost Kijeva o nasilnom razmeštanju ukrajinskih državljana u Rusiju koje sprovode ruske snage.

Ukrajinska vlada kaže da je više od 878.000 njenih građana iz opkoljenih i razrušenih gradova odvedeno u takozvane "filtracione logore" u delovima Ukrajine pod kontrolom separatista pre nego što su prebačeni na teritoriju Rusije.

Ti logori funkcionišu kao neka vrsta centara za obradu, u kojima se, prema navodima Ukrajinaca za RSE i druge medije, ljudima uzimaju otisci prstiju uz fotografisanje i ispitivanje pre nego što im pripadnici ruskih snaga oduzmu dokumenta.

Ruski zvaničnici su negirali da su nasilno razmeštaju Ukrajince protiv njihove volje. Mada su neke izbeglice rekle da su došle u Rusiju jer su drugi putevi za bekstvo ka zapadu Ukrajine bili odsečeni, druge su navele da su ih na to primorale ruske trupe i da sada imaju poteškoće da odu iz Rusije pošto su im oduzeta dokumenata ili imaju logističke probleme budući da su premeštene u udaljenije delove te zemlje.

Ljudmila Denisova, ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava, rekla je za Karent tajm da je bila u kontaktu s mnogim Ukrajincima koji su odvedeni u Rusiju i da radi s grupama za ljudska prava u toj zemlji i međunarodnim organizacijama kako bi im pomogla da dođu na zapad Ukrajine ili u zemlje Evropske unije.

Ona je takođe upozorila da ima sve više izveštaja da u filtracionim logorima bezbednosne snage ispituju Ukrajince o njihovim stavovima o ratu i Rusiji, posle čega ih odvode ako se proceni da su previše proukrajinski.

"Ako naši građani ne prođu test, onda dobijaju označeni 'loši elementi' i šalju se negde u Donjeck, gde više ništa ne znamo o njihovoj sudbini", rekla je Denisova.