Руски „хуманитарни“ центар у Нишу као параван за утицај: Београд продубљује сарадњу са Москвом упркос упозорењима Запада

Најновији споразум између Београда и Москве о развоју Српско-руског хуманитарног центра у Нишу за период 2025–2027. поново отвара низ озбиљних питања која годинама окружују ову институцију. Иако званично представљен као сарадња у области ванредних ситуација, целокупна слика показује да је реч о пројекту са много ширим политичким и безбедносним контекстом.

Према договору постигнутом између Дмитрија Мелника из руског Министарства за ванредне ситуације и представника Министарства унутрашњих послова Србије, планирана је куповина модерне ватрогасне опреме, као и постављање новог тренажера на полигону центра у Нишу. Најављене су и активности попут „Дана отворених врата“ поводом 14. годишњице центра, као и обука волонтера за потребе „Експо 2027“ у области прве помоћи и заштите од пожара. На први поглед, реч је о техничкој и образовној сарадњи.

Међутим, проблем настаје када се ова наведена улога упореди са ширим политичким и безбедносним контекстом.

Центар је окружен контроверзама од свог оснивања 2012. године. Једна од главних сумњи, која долази из западних безбедносних кругова, јесте да би могао имати функције које превазилазе хуманитарне активности и потенцијално представљају логистичку и обавештајну тачку за Русију на Балкану. Посебно је вредна пажње његова локација у Нишу, релативно близу Косова, где су присутне снаге НАТО-а преко КФОР-а, што додатно повећава стратешки значај овог простора.

Русија и Србија негирају ове тврдње, али истовремено годинама покушавају да обезбеде дипломатски статус за особље центра. Овај захтев је блокиран од 2014. године због противљења Европске уније. Главни разлог је тај што би такав статус обезбедио имунитет за особље и неконтролисан пролаз опреме, што би у пракси значило ограничавање државног надзора над активностима центра.

Сједињене Америчке Државе су такође реаговале на ово питање. Тадашњи амбасадор Кајл Скот упозорио је да постоји разлог за забринутост и покренуо питање шта Русија заправо ради у том центру. Став Стејт департмента Сједињених Држава био је још директнији, процењујући да центар може имати потенцијал за шпијунске активности и да би његово јачање могло довести до тога да Србија изгуби контролу над делом своје територије.

Финансијски аспект додатно компликује слику. Према расположивим подацима, из буџета Републике Србије овом центру је исплаћено преко 268 милиона динара (око 2,29 милиона евра). Само у 2024. години издвојено је око 55 милиона динара, док је у 2025. години издвојено око 48 милиона. Средства долазе из буџета Министарства унутрашњих послова Републике Србије, али није јасно како се тачно троше, јер су описи плаћања општи и непрецизни, попут „промет робе и услуга“ или „друге трансакције“.

Додатни проблем је правни статус центра. Иако има активан рачун код Државног трезора и регистрациони и порески број, центар није наведен у регистру Агенције за привредне регистре Републике Србије, што оставља неизвесност око његовог институционалног статуса. Не постоје јавно доступни подаци о броју запослених, нити транспарентне одлуке о именовању руководилаца.

Активности центра додатно проширују спектар питања. Његови чланови су учествовали у вежбама у Русији и Белорусији, укључујући вежбу „Безбедан Арктик“ почетком 2025. године. Ове вежбе се одвијају у контексту појачаних геополитичких тензија између Русије и Запада и не могу се посматрати искључиво кроз призму цивилне одбране.

У ширем контексту, све се ово дешава у време када је Русија дубоко укључена у рат у Украјини и када се њено присуство ван непосредног круга све више посматра из безбедносне перспективе.

За Косово, таква ситуација има додатну тежину. Присуство структуре са значајним логистичким и безбедносним потенцијалом у близини његове територије представља додатни фактор нестабилности, упркос њеном формалном називу и декларисаној хуманитарној улози.

Када се све узме у обзир заједно — локација, недостатак финансијске транспарентности, нејасан правни статус, дипломатски захтеви и безбедносни контекст — постаје јасно да Српско-руски центар у Нишу не функционише као обична хуманитарна институција. /Геопост/