NATO i Srbija - Nesklad između medijskog narativa i postojeće saradnje

Iako je Srbija već 20 godina u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pojam „Zapad“ i dalje ima pretežno negativnu konotaciju. Činjenica da Srbija ima veoma dobre odnose sa vladama „Zapada“ i uživa podršku u izgradnji demokratskih institucija ne pomaže mnogo u promeni ove mračne slike u široj javnosti.

Organizacija Severnoatlantskog pakta, ili nepopularni NATO, kao jedna od etiketa za „Zapad“ u Srbiji ima posebno veliko breme iz nekoliko razloga. Prva je percepcija uloge NATO-a u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, uključujući bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine, a druga je činjenica da srpska politička elita u poslednjih 20 godina nije pokrenula ozbiljnu javnu raspravu o saradnji NATO-a i Srbije.

 

Srpski mediji, takođe, imaju veoma važnu ulogu u održavanju imidža NATO-a kakav jeste.

 

Nedavno objavljeno istraživanje Saveta za stratešku politiku (CfSP) iz Beograda pod nazivom „Spoljna politika Srbije u vreme COVID-19“ zaključuje da su dnevne novine imale 43 vesti o NATO-u na naslovnoj strani u 2020. godini, od kojih je veliki broj identifikovao kao „lažne vijesti“ i uglavnom napisane u negativnom kontekstu sa fokusom na bombardovanje 1999. godine.

 

Uglavnom negativno izveštavanje o dnevnim novinama o NATO-u tokom prošle godine predstavlja opšti trend i nije povezano sa pandemijom COVID-19, kaže za EWB Dajana Ostojić, istraživač u Veću za stratešku politiku.

 

"Podaci pokazuju da samo dve naslovne vesti u poslednjih godinu dana povezuju NATO i COVID-19, na primer, Informer je objavio izjavu doktorice Danice Grujičić koja je rekla" Koronavirus nas ubija zbog NATO bombi ", objasnila je.

 

Ostojić je dodao da je oko 60 odsto ukupnih vesti o NATO-u na naslovnoj strani stavljeno u kontekst NATO bombardovanja 1999. godine, uglavnom u dnevnim novinama Politika i Večernje novosti, što bi verovatno bio slučaj da se pandemija nikada nije dogodila.

 

U publikaciji je Veće za stratešku politiku primietilo da se NATO uklapa u širi obrazac izveštavanja o „Zapadu“, jer je taj geopolitički prostor u 71 odsto slučajeva na naslovnicama predstavljen s negativnim osećajima, uglavnom u kontekst „ucene Srbije“.

 

Prava saradnja je daleko bolja od medijskog izveštavanja

Negativna medijska kampanja i snažno javno protivljenje pristupanju NATO-u (78 odsto u 2019.) u oštroj su suprotnosti sa visokim nivoom institucionalizovane saradnje Srbije sa NATO-om i državama članicama NATO-a, što se može uočiti iz izjava srpskih i NATO zvaničnika

 

Šef srpske misije pri NATO-u, ambasador Branimir Filipović, u intervjuu za zapadni Balkan rekao je da je unapređenje saradnje sa NATO-om poštujući srpsku vojnu neutralnost jedan od spoljnih i unutrašnjih političkih prioriteta Srbije.

 

U sličnom tonu, njegov kolega u Beogradu, brigadni general Tommaso Vitale, šef NATO-ovog vojnog ureda za vezu u Beogradu, rekao je da je saradnja Srbije i NATO-a mnogo razvijenija nego što izgleda i da postoji puno zajedničkih projekata koji se provode.

 

Ako tome dodamo i činjenicu da su države članice NATO-a tradicionalni donatori Ministarstva odbrane Srbije, da se veliki broj vojnih vežbi održava sa zemljama sa Zapada i da Srbija trenutno provodi drugi krug Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), koji je najintenzivniji oblik saradnje sa zemljama koje ne teže ulasku u NATO, postavlja se pitanje:

 

Zašto postoji tako velika razlika između medijskog izveštavanja (uglavnom u provladinim medijima) i terenske politike prema NATO-u?

 

Odgovor na to pitanje leži u dvostrukoj igri. Sa jedne strane, ne stvarajući percepciju da Vlada sarađuje s NATO-om, umiruje javnost, dok sa druge strane Vlada uklanja prepreke za saradnju u okviru Partnerstva za mir (PFP), rekao je Igor Novaković, direktor istraživanja u Centru za bezbednosne poslove (ISAC).

 

„Na osnovu javnih anketa jasno je da je NATO nepopularna tema, zato se stvara iluzija da Srbija ne sarađuje sa NATO-om, uglavnom putem tabloida“, objašnjava Novaković. Takođe kaže da vladajuća većina ima potrebu da nastavi saradnju sa NATO-om iz više razloga - zbog geostrateškog položaja Srbije koja je okružena državama NATO-a, blagodati programa saradnje i uloge KFOR-a u zaštiti Srba na Kosovu.

 

„Ova trenutna situacija nije dobra i Srbija bi trebalo da ide korak dalje u partnerstvu i da ima jasnu strategiju komunikacije o NATO-u. Mislim da to zasad nije moguće, jer se izbori na svim nivoima približavaju, a pisanje o NATO-u nije korisno ", zaključuje Novaković.

Takođe je vidljivo da opozicione stranke nemaju jasno definisanu politiku prema NATO-u, jer im ta tema nije prioritet. Ali ono što se može primijetiti jest da se sve strane, bilo da su više za ili protiv članstva, slažu da postoji potreba za objektivnijom komunikacijom dobrih i loših strana saradnje, pa čak i članstva.

 

Ali da bi imali takvu komunikaciju, mediji se trebaju transformisati iz političkih megafona u platforme za otvorenu i iskrenu raspravu.