EU projekat održive socijalne ekonomije: Model zapošljavanja koji spaja inkluziju i biznis

Dok veliki broj osoba sa invaliditetom, žena, mladih i dugoročno nezaposlenih u Crnoj Gori teško dolazi do posla, projekat finansiran iz fondova Evropske unije pokazao je da socijalna ekonomija može biti održiv odgovor i za biznis i za društvo.

Kroz „Projekat podrške za razvoj održivih socijalnih preduzeća“, vrijedan oko 100 hiljada eura, priliku za zaposlenje u socijalnim preduzećima u Baru, Beranama, Cetinju i Herceg Novom dobile su osobe iz teže zapošljive kategorije stanovništva. Projekat su, u periodu od novembra 2023. do oktobra 2025. uspješno sproveli Biznis start centar Bar i Caritas Crne Gore, uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga.

Iako Crna Gora još nema zakon o socijalnom preduzetništvu, ovaj model pokazao je kako preduzeća mogu istovremeno ostvarivati profit i stvarati društvenu korist kroz zapošljavanje onih koji najteže dolaze do posla.

U okviru projekta organizovana je obuka za 30 učesnika, sa fokusom na unapređenje znanja, vještina i preduzetničkih kapaciteta, 10 osoba obavilo je šestomjesečnu radnu praksu, dok je osam socijalnih preduzeća dobilo i opremu za unapređenje uslova rada.

Kako objašnjava Marko Đelović iz Caritasa Crne Gore, cilj projekta nije bio samo promocija socijalnog preduzetništva, već konkretna podrška onima koji se suočavaju sa otežanim pristupom tržištu rada.

„Većina tih osoba ostala je zaposlena i dalje i nakon završetka projekta, što jeste smisao kreiranja modela održivog zapošljavanja za teže zapošljive kategorije stanovništva “, istakao je Đelović.

Jedan od primjera uspješnih socijalnih preduzeća je vešeraj Mondo Bianco iz Bara, a poseban dio priče je iskustvo korisnika projekta Nenada Ivanovića zaposlenog u tom vešeraju.

„Ocjenjujem pozitivno da sam se zaposlio. Peremo robu, sušimo, peglamo. To je radni dan. Ispočetka je bilo teško, a sad nije. Ispraksirao sam se. Volio bih da ostanem da radim“, kazao je Ivanović.

Iako je koncept socijalnog preduzetništva u Crnoj Gori još u razvoju, Đelović ističe da postoji potencijal za njegov rast, posebno u kontekstu nedostatka posebnog zakonskog okvira.

„Socijalno preduzetništvo nije samo pitanje zakona, već i pristupa samih pravnih subjekata. Ono podrazumijeva jednako vrijednovanje ekonomskih aktivnosti samog preduzeća i društvenih benefita”, navodi Đelović.

Projekat podrške za razvoj socijalnih preduzeća pokazao je da održivi modeli zapošljavanja ipak mogu da funkcionišu kada se spoje društvena odgovornost i ekonomska održivost. Zato socijalna ekonomija nije samo evropski koncept na papiru, već prilika da oni koji su na margini dobiju mjesto na tržištu rada.