Zahtevi migrantima iz centralne Azije u Rusiji da ratuju u Ukrajini

U sali za čekanje moskovskog centra za migrante Saharovo, koja je često prepuna stranih radnika koji se prijavljuju za radnu ili boravišnu dozvolu, na zidu se nalazi poster – na tadžikistanskom, uzbečkom i kirgiskom jeziku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

"Da li ste zainteresovani za pojednostavljeno dobijanje ruskog državljanstva ulaskom u oružane snage pod ugovorom", navodi se na posteru.

Centar za izdavanje dozvola migrantima često posećuju i vojni regruti koji izdvajaju vojno sposobne muškarce kako bi pokušali da ih ubede da se pridruže ruskim oružanim snagama u Ukrajini, kaže nekoliko tadžikistanskih migranata.

"Kada podnesete prijavu, regruteri vas odvedu u drugu prostoriju na 'konsultacije' i tamo počnu da vas ubeđuju da pristanete da idete u rat", rekao je jedan migrant za Tadžikistanski servis RSE-a uz uslov da mu se ne navodi ime.

Regruteri "koji su ranije bili nekako diskretni" sada su otvoreniji i agresivniji u pristupanju migrantima iz centralne Azije, tvrde mnogi, dok se Rusija muči da angažuje više boraca za svoje snage u Ukrajini, koje su pretrpela ogromne gubitke od početka invazije u februaru 2022.

Da bi se povećao rezervoar potencijalnih regruta, ruski poslanik je prošle nedelje pozvao na donošenje zakona koji bi vojsci olakšao mobilisanje ljudi iz centralne Azije i s Kavkaza koji su dobili rusko državljanstvo.

Poslanik Dume Mihail Matvejev kritikovao je nevoljnost naturalizovanih građana da se bore za Moskvu, rekavši da "narod Rusije gine za svoju otadžbinu".

Više od 20.000 ruskih vojnika je ubijeno, dok je 80.000 ranjeno od početka decembra, saopštio je početkom maja američki Savet za nacionalnu bezbednost. Druge procene sugerišu da su ruske snage pretrpele daleko veće gubitke. S druge strane, Moskva ne iznosi podatke o žrtvama.

Uprkos gubicima, Rusija ove godine nije najavila novi talas regrutovanja pošto je takozvana "delimična vojna mobilizacija" u septembru navela hiljade muškaraca da pobegnu u inostranstvo.

Umesto toga, ruske vlasti su intenzivirale napore da privuku dobrovoljce za služenje pod ugovorom – kako među ruskim državljanima tako i među migrantskim radnicima – nudeći im novac i druge pogodnosti.

Da beneficijama, ne ratu?

Od prvih meseci brutalne invazije Moskve na Ukrajinu, ruski regruteri su se obraćali migrantskim radnicima, pristupajući im u centrima za migrante, džamijama i spavaonicama.

Matvejev je 10. maja tražio od ministra odbrane Sergeja Šojgua da dostavi informacije o tome koliko je naturalizovanih građana – od kojih je većina poreklom iz centralne Azije i s Kavkaza – regrutovano u vojsku od početka 2022.

Ovaj poslanik je poslednjih dana glasno osuđivao nevoljnost migranata koji su postali ruski državljani da učestvuju u, kako to naziva Moskva, "specijalnoj vojnoj operaciji" u Ukrajini, dok od države rado uzimaju socijalnu pomoć i druge beneficije.

Umesto toga, oni se pridružuju vojsci taksista, čistača ulica i građevinskih radnika u Rusiji, napisao je Matvejev na Telegramu. "Ne vidimo ih na bojnom polju", rekao je on. "U toku je rat, Rusiji su potrebni vojnici."

Poslanik je naveo da naturalizovani građani – za koje se veruje da su zadržali prvobitno državljanstvo – "zgodno" koriste svoj status "dvojnog državljanstva" kako bi izbegli odlazak u rat.

Izjave Matvejeva – kao i nekoliko postova koje je podelio s drugim korisnicima Telegrama – takođe su dovele u pitanje da li ruske vlasti oklevaju da pošalju "dvojne državljane" u Ukrajinu zbog pravnih, političkih ili potencijalnih bezbednosnih implikacija.

Matvejev je objavio da proučava federalne zakone i da priprema amandmane za uklanjanje svih postojećih prepreka mobilizaciji dvojnih državljana. On nije rekao kada će se predlog zakona naći u parlamentu.

U pismu Šojguu, poslanik je tražio predloge "za unapređenje federalnih zakona u vezi s obezbeđivanjem potreba ruskih oružanih snaga i njihovih rezervi za mobilizaciju iz grupe pojedinaca koji su dobili rusko državljanstvo".

On je rekao da je više od 500.000 Tadžikistanaca dobilo ruske pasoše od 2016. Zatim sledi 310.000 Kazahstanaca, 230.000 Jermena i 170.000 Uzbekistanaca.

Uprkos ratu u Ukrajini i njegovim ekonomskim posledicama, talasi migrantskih radnika nastavljaju da dolaze u Rusiju. Prema statističkim podacima ruske vlade, samo u prvom tromesečju ove godine u Rusiju je ušlo 1,3 miliona migranata, što je 60 odsto više nego u istom periodu 2022.

Otprilike polovina njih su državljani Uzbekistana, zatim sledi 350.000 Tadžikistanaca i nešto više od 172.000 Kirgistanaca.

'Borio bih se za Rusiju da nije agresor'

Negmat, bivši učitelj iz Tadžikistana, radi kao građevinski radnik u privatnoj građevinskoj kompaniji na periferiji Moskve. Negmat, koji je tražio da se ne objavljuje njegovo prezime, dobio je rusko državljanstvo prošle godine zajedno sa svojom sedmočlanom porodicom.

Kao ruska državljanka, Negmatova supruga je primila jednokratnu isplatu u vrednosti od oko 10.000 evra pošto je takozvani "materinski kapital", koji su ruske vlasti uvela kao meru borbe protiv naglog pada broja stanovnika. Porodica je novac iskoristila kao kaparu za stan koji je u aprilu kupila u soliteru u Podmoskovlju.

Porodica takođe redovno prima dečji dodatak. Negmat, 37, potvrđuje da naturalizovani građani iz centralne Azije "koji obično imaju velike porodice, dobijaju veću socijalnu pomoć od etničkih Rusa".

Negmat nije dobio vojni poziv. Kao otac petoro dece može biti pošteđen regrutacije, rekao je on za RSE 12. maja.

On kaže da "voli da živi u Rusiji i zove je svojim domom". Upitan da li bi ratovao u Ukrajini ako bude pozvan, Negmat je bezrezervno rekao da neće.

"Možda bih se borio za Rusiju da je napadnuta", rekao je on. "Ali, Rusija je agresor u ovom ratu. Ne osećam se loše zato što se ne borim za Rusiju u Ukrajini."