Ukrajina i Rusija: Koliko sukob košta rusku privredu

Ratovi lako mogu da se otrgnu kontroli kad stvari ne pođu po planu.

Iako je nemoguće znati šta se motalo po glavi Vladimira Putina kad je izvršio invaziju na Ukrajinu 24. februara, većina analitičara veruje da je očekivao brzu pobedu u roku od nekoliko dana.

Mesec dana kasnije, sukob se pretvorio u rat iznurivanjem, u kom Rusija koristi brutalnu taktiku da bi slomila ukrajinski otpor, prema američkim vojnim analitičarima Bendžaminu Džonsonu, Tajsonu Vecelu i Dž.B. Baranku.

Pišući sa Atlantski savet, oni kažu: „Procenjujemo da će Rusija najverovatnije preći na rat iznurivanjem, izgladnjujući Ukrajince prekidom ruta snabdevanja, blokirajući im izlaz na Crno more i, na kraju, dovevši do masovne gladi kad ukrajinski zemljoradnici ne budu mogli da obave žetvu."

Ali produženi rat će imati visoku cenu i po Rusiju.

Pitanje je samo: koliko tačno?

„Skupocena rabota"

A view shows a destroyed Russian army multiple rocket launcher on the outskirts of Kharkiv on March 16, 2022
Potpis ispod fotografije,

Stručnjaci kažu da je broj ruskih vojnih vozila koja su se pokvarila tokom invazije pokazatelj logističkih problema

 

Ed Arnold, naučni saradnik za evropsku bezbednost u britanskoj ekspertskoj grupi Kraljevski institut za ujedinjene službe, za BBC kaže da je „održavanje vojnih operacija skupocena rabota, naročito kad su trupe daleko od glavnih baza."

„Morate da gomilate značajne zalihe municije i goriva da biste mobilisali ratnu mašineriju i hranu za prehranjivanje trupa."

Mnogo je dokaza koji ukazuju na probleme sa ruskom logistikom u ratu sa Ukrajinom - najizrazitiji su veliki broj ruskih vojnih vozila napuštenih u polju pošto su se pokvarila.

„Nisu bili pripremljeni zato što su verovatno mislili da će ova operacija trajati svega nekoliko dana", kaže Arnold.

A Russian military convoy
Potpis ispod fotografije,

Ruski vojni konvoj na putu za Kijev

 

Džejms Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice i dekan emeritus Flečerove škole prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts, kaže da troškovi rata rastu dok istovremeno ruski izvori novca presušuju.

Iako ova zemlja drži jednu od najvećih svetskih rezervi stranih valuta (skoro 600 milijardi dolara), veliki deo tog novca sada je zatočen u zapadnim bankama zbog ekonomskih sankcija.

Koliko rat košta Rusiju?

Prema Centru za privredni oporavak, grupi ekonomista i savetnika ukrajinske vlade, prva 23 dana invazije koštala su Rusiju najmanje 19,9 milijardi dolara u izravnim vojnim troškovima.

Oni su procenili da je Kremlj izgubio devet milijardi dolara u uništenoj vojnoj mehanizaciji.

Na ove sume treba dodati troškove lansiranja krstarećih raketa i gubitak potencijalnog Bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih 40 godina (zasnovan na gubicima ljudskog osoblja).

A multiple rocket launcher fires during the 'Peace Mission 2021' joint counterterrorism military exercise on September 23, 2021 in Orenburg, Russia
Potpis ispod fotografije,

Ukrajinski izvori procenjuju da troškovi rata za Rusiju već sada iznose desetine milijardi dolara

 

Ukrajina je 19. marta saopštila da je do tog trenutka u ratu stradalo više od 14.000 ruskih vojnika.

Rusija je 25. marta saopštila da je poginuo 1.351 vojnik, a da je ranjeno 3.825.

Ukupni troškovi takođe će morati da uključe cenu evakuacije, lečenje ranjenih vojnika, trošenje na municiju, gorivo, rezervne delove, hranjenje trupa, i tako dalje.

Nijedna od ovih procena ne može nezavisno da se potvrdi.

Stručnjaci koje je konsultovao BBC bili su oprezni zbog prirode uključenih neizvesnosti, mada priznaju da je vođenje ratne mašinerije veoma skupo.

Kada bi Rusiji moglo da ponestane novca?

Rublos rusos.
Potpis ispod fotografije,

Vrednost ruske rublja je opala, a inflacija je skočila posle sankcija

 

Zavisi od toga koliko će se efikasnim pokazati zapadne ekonomske sankcije.

Ključno, zavisi i od toga da li evropske zemlje mogu da priušte zabranu uvoza ruskog gasa.

To predstavlja popriličan izazov, budući da rusko snabdevanje čini oko 40 odsto uvoza prirodnog gasa u EU.

Takođe je nejasno da li će se isključivanje nekoliko ruskih banaka iz sistema plaćanja SVIFT, koje omogućava međunarodni transfer novca, na kraju proširiti, ne ostavljajući Putinu nikakvu alternativu za primanje isplata u stranim valutama.

Konačno, koliko će Rusija moći da razvuče vlastite resurse zavisiće i od njenih saveznika - pogotovo jednog.

Kineski faktor

Vladimir Putin y Xi Jinping
Potpis ispod fotografije,

Kina je izrazila zabrinutost zbog rata, ali je nastavila da ga naziva „vojnom operacijom"

 

Stručnjaci ističu sposobnost Kine da utiče na sukob, ali ne postoji konsenzus oko toga kakvu ulogu ona namerava da preuzme u ratu.

Peking je izrazio duboku zabrinutost povodom situacije, ali nastavlja da naziva invaziju prosto „vojnom operacijom".

A zamenik ministra spoljnih poslova Le Jučeng izjavio je 19. marta da su zapadne sankcije „sve skandaloznije".

Dodao je da su mere jednostrane i da lišavaju ruske građane strane robe „bez ikakvog razloga".

„Istorija je iznova dokazala da sankcije ne rešavaju probleme. Sankcije će samo nauditi običnim ljudima, uticati na ekonomski i finansijski sistem… nepovoljno uticati na globalnu privredu", rekao je Le.

Chinese Vice Minister of Foreign Affairs Le Yucheng (R) is seen on a TV screen as he attends the Universal Periodic Review of China before the United Nations (UN) Human Rights Council on November 6, 2018 in Geneva
Potpis ispod fotografije,

Zamenik ministra spoljnih poslova Kine nazvao je zapadne sankcije „unilateralnim" i „nečuvenim" i rekao da kažnjavaju obične Ruse

 

Reno Fukar, viši predavač na Univerzitetu u Lankasteru, u Velikoj Britaniji, tvrdi da bi Kina mogla da se pokaže vitalnom po Rusiju, imajući u vidu „neizglednu" dugoročnu budućnost potonje.

„Ako se sankcije održe, Rusija će biti odsečena od svojih glavnih trgovinskih partnera, sem Kine i Belorusije", kaže Fukar.

Maksim Mironov, profesor poslovne škole IE u Španiji, kaže da ova zavisnost ne može da se preuveliča.

„Kina će kupovati resurse od Rusije po veoma niskoj ceni, a prodavati proizvode Rusiji po veoma visokoj", rekao je on za BBC.

„Kina će se ponašati prema Rusiji kao prema svojoj koloniji. Kina će biti jedini pobednik ovog rata."

Privreda u strmoglavom padu

Police on patrol in Russia

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Uprkos sankcijama, Moskva insistira da neće biti „izolovana" u svetu

 

Moskva insistira da zapadne sankcije ne mogu da izoluju veliku zemlju kao što je Rusija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima 5. marta: „Svet je suviše velik da bi Evropa i SAD izolovale neku zemlju, pogotovo tako veliku kao što je Rusija."

Ali ruska valuta rublja doživela je strmoglavi pad, berza je ostala uglavnom zatvorena, inflacija je već počela da divlja, a kamatne stope su se udvostručile.

Zemlju je napustilo više od 400 stranih kompanija.

Prema nekim procenama, privreda bi mogla da doživi pad od sedam do 15 odsto ove godine, a postoje strahovi i da ruska vlada neće moći da otplaćuje dugove.

„Ruska industrija se ukopala u mestu", kaže Mironov.

A woman walking past a sign saying

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Hoće li sankcije biti dovoljno jake da podstaknu rusko javno mnjenje da se okrene protiv Putina?

 

Fukar kaže da će dva faktora u najvećoj meri odrediti da li će u narednim nedeljama troškovi rata postati preveliki za Putina.

Prvi je da li ruska vojna i odbrambena industrija mogu da prežive bez tehnološkog uvoza sa Zapada.

I drugi, da li će uticaj sankcija biti dovoljan da okrene domaće javno mnjenje protiv čoveka u Kremlju.