U Srbiji šire posao sa Institutom iz Kine koji je u EU pod istragama, a u SAD na 'crnoj listi'

Vlasti u Srbiji odlučile su da intenziviraju saradnju sa Pekinškim institutom za genetska istraživanja (BGI) uprkos istragama koje se protiv tog instituta vode u nekoliko država.

Saradnja u oblasti naučno-tehnoloških istraživanja, biomedicine i biotehnologije – tako su nadležni u Srbiji definisale odnos sa BGI nakon nedavnog susreta sa predstavnicima tog instituta.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, gosti iz Kine su izrazili spremnost da aktivno rade sa srpskim partnerima i Vladom Srbije na promociji u cilju dobrobiti srpskih građana i razvoja bionauke u Srbiji.

BGI Institut je deo šire BGI Grupe. Pod sankcijama je Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Kako stoji na sajtu Instituta, glavne delatnosti su im klinička istraživanja zdravlja ljudi, razvoj i pronalazak novih lekova kao i naučna istraživanja biljaka, životinja i mikroorganizama.

Međutim, upravo je saradnja sa BGI povod za istrage u nekoliko država zbog sumnje o navodnim zloupotrebama genetskih podataka iz prenatalnih testova, koji se rade u trudnoći kako bi se otkrilo da li plod ima neki genetski poremećaj, poput Daunovog sindroma.

Kako je potvrđeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) slučaj su istraživali nadležni organi tri države Evropske unije (EU) - Slovenija, Nemačka i Estonija.

Za RSE su podelili i informacije o rezultatima istraga.

U tim državama se koriste prenatalni testovi koje proizvodi kineski BGI.
Prilikom testiranja, uzimaju se uzorci koje sadrže osetljive genetske informacije.

Gde je sve pokrenuta istraga?

U tekstu objavljenom u julu 2021. agencija Rojters (Reuters) je navela je da je kineski BGI koji prodaje neinvazivne prenatalne testove širom sveta, testove razvio u saradnji sa vojskom te zemlje.

Rojters se u članku pozvao na revizije naučnih radova i intervjue sa istraživačima koji su sarađivali sa BGI Institutom.

Kompanija BGI demantovala je navode Rojtersa o zloupotrebi DNK podataka kroz prenatalni test i saradnji sa kineskom vojskom.

Međutim, tri EU članice Slovenija, Nemačka i Estonija, u kojima se prodavao i koristio prenatalni test sa BGI tehnologijom pokrenule su 2021. istragu nakon pisanja Rojtersa.

Kako su za RSE potvrdili u kabinetu slovenačkog Poverenika za informacije, u čijoj je nadležnosti i zaštita podataka o ličnosti, u toku je istraga protiv slovenačke kompanije genEplanet d.o.o. koja sarađuje sa BGI Institutom i koristi njihove prenatalne testove.

Istraga se sprovodi, kako navode u pisanom odgovoru RSE, "zbog sumnje na obradu podataka bez odgovarajućeg zakonskog osnova i pružanje neadekvatnih (nedovoljnih i obmanjujućih) informacija pojedincima o obradi njihovih genetskih podataka" iz prenatalnih testova.

U kabinetu slovenačkog Poverenika za informacije naveli su da s obzirom na to da istraga još traje nisu u mogućnosti da daju više detalja.

Rezultati istrage u Estoniji

U Estoniji je pod istragom 2021. bila domaća kompanija, koja je slala svoje testove u laboratoriju koja koristi BGI tehnologiju.

To je u pisanom odgovoru na upit RSE potvrdio estonski Inspektorat za zaštitu podataka. Oni su naveli da je tokom istrage domaća kompanija "podrobno objasnila situaciju" i pravila po kojima se testovi šalju u laboratorije.

"Kompanija je ispravila i druge nedostatke u svojoj politici privatnosti i potvrdila da se podaci u vezi sa testovima čuvaju u Evropskom ekonomskom prostoru. Kao rezultat toga, obustavili smo nadzor nad tom kompanijom", naveli su u Inspektoratu za zaštitu podataka Estonije.

Slučaj u Nemačkoj

Nemački regulator na saveznom nivou je u odgovoru na upit RSE naveo da nije vodio istragu i da je u tom slučaju bio nadležan organ za zaštitu podataka savezne države Hese (Hesse), s obzirom na to da kompanija koja radi BGI prenatalne testove ima sedište u toj saveznoj državi.

Slučaj se, međutim, kako su naveli u Nemačkom saveznom organu za zaštitu podataka, našao u njihovom godišnjem izveštaju za 2021. godinu.

U tom izveštaju, između ostalog, navode da je Komesar za zaštitu podataka u Heseu proveravao da li nemačka kompanija koja radi prenatalne testove poštuje zakonske procedure o zaštiti podataka.

Dodaje se i da je sa kompanijom u Heseu dogovoreno da se do okončanja tog postupka ne šalju uzorci dobijeni testiranje BGI laboratoriji sa sedištem u Hong Kongu.

Do objavljivanja teksta nije stigao odgovor Komesara za zaštitu podataka u Heseu na pitanja RSE šta je utvrđeno istragom.

BGI pod sankcijama Pentagona

Ministarstvo odbrane SAD 5. oktobra stavilo je BGI na "crnu listu" zbog toga što je BGI označen kao civilna kompanija koja sarađuje sa kineskom vojskom.

Američkim kompanijama i pojedincima je zabranjeno da investiraju novac u tu kompaniju kroz kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti - akcije i drugo.

Kompanija BGI je u saopštenju istog dana negirala da ima veze sa kineskom vojskom.

"BGI potvrđuje da nije u vlasništvu, pod kontrolom ili povezan sa kineskom vojskom", navodi se između ostalog u saopštenju BGI Grupe od 28. oktobra.

Dve podružnice kompanije BGI od jula 2020. nalaze se na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog kršenja ljudskih prava manjinske muslimanske zajednice Ujgura u Kini.

Reč je o kompanijama Xinjiang Silk Road BGI i Beijing Liuhe BGI.

Kako je tada navelo Ministarstvo trgovine SAD, na crnu listu su stavljene zbog pomaganja u sprovođenju „genetskih analiza za dalju represiju“ Ujgura i pripadnika drugih muslimanskih manjina u Kini.

Prema pisanju Vašington Posta (Washington Post), BGI je kao majka firma navedene dve podružnice demantovala da je uključena u "prikupljanje, čuvanje ili analizu ličnih genetskih informacija u svrhu kršenja ljudskih prava za određene regione ili grupe".

BGI u Srbiji

Prenatalni testovi BGI Instituta deo su proizvodne linije u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku u Beogradu.

Centar je otvoren u decembru 2021. u saradnji kineskog instituta i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Srbije.

Sam Centar pripada Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Srbije, koji je u vlasništvu države.

Sekvenciranje genoma što je njegova osnovna delatnost je metod kojim se čitaju genetičke informacije, odnosno nasledni materijal koji se nalazi u ćelijama svih živih organizama.

Osim kroz Centar za sekvenciranje genoma, BGI je u Srbiji prisutan i kroz dve laboratorije za testiranje na Covid-19 Vatreno oko u Beogradu i Nišu, za koje je donirao i finansijska sredstva.

Premijerka Srbije Ana Brnabić 26. novembra sastala se u Beogradu sa predstavnicima BGI Instituta.

U saopštenju dostavljenom medijima tada je najavljeno da će u Srbiji naredne godine početi izgradnja BIO4 kampusa.

Taj kampus bi prema planu trebalo da bude izgrađen u Beogradu i da na jednom prostoru obuhvati obrazovne i naučnoistraživačke institucije koje se prvenstveno bave biomedicinom i biotehnologijom.

Najavljena je i saradnja Institutom BGI na tom projektu.

Prema rečima Brnabić, za Srbiju je "od velike važnosti prenošenje iskustava i znanja i saradnja sa jednom od najznačajnijih kompanija u svetu u ovim oblastima".

BGI: 'Nemamo pristup podacima u Srbiji'

BGI Grupa, u okviru koje posluje BGI Institut, tvrdi da nema pristup podacima koji se obrađuju u Centru za sekvenciranje genoma u Beogradu.

"BGI Grupa će obezbediti tehnologiju i know-how (znanja) ali neće imati pristup podacima", naveli su u toj kineskoj kompaniji u pisanom odgovoru na upit RSE.

Takođe su naveli da ne postoji nikakav sporazum BGI Grupe i Centra u Beogradu o deljenju genetskih podataka dobijenih u okviru testiranja i procesuiranja uzoraka.

Na pitanje kako komentarišu to što se u više država vodi ili se vodila istraga u vezi sa mogućom zloupotrebom genetskih podataka, BGI Grupa je navela:

"BGI Grupa ispunjava stroge standarde u informacionoj bezbednosti, uključujući usklađenost sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR)."

GDPR je opšta uredba Evropske unije (EU) o zaštiti podataka koja je stupila na snagu u maju 2018. godine.

Uredba obezbeđuje da se spreče zloupotrebe podataka o ličnosti kao i da se pristup tim podacima drugim licima, kompanijama i institucijama ograniči samo u onoj meri u kojoj je neophodno.

Srbija je u cilju usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, s obzirom na to da teži članstvu u EU, u novembru 2018. donela Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kojim se, između ostalog, reguliše ko i na koji način može imati pristup podacima o ličnosti, kako se oni procesuiraju, koliko se i na koji način čuvaju.

Zakon u Srbiji poštuje standarde o zaštiti podataka o ličnosti koji važe u EU.

Vlada Srbije: 'Svi podaci ostaju u našoj zemlji'

U odgovoru na upit RSE u Vladi Srbije tvrde da sve informacije i biološki materijal koji se dobijaju, odnosno obrađuju u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku ostaju u Srbiji.

"Svi podaci koji se budu dobijali u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, uključujući i rezultate prenatalnog skrininga, biće skladišteni isključivo u Državnom data centru u Kragujevcu", naveli su u Vladi za RSE.

Istakli su i da Institut za molekularnu genetiku koji je u saradnji sa kineskim BGI Institutom osnovao Centar za sekvenciranje genoma "radi po najvišim etičkim i pravnim standardima uključujući i usaglašavanje i primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti".

Vlada Srbije nije odgovorila na pitanje da li su upoznati sa istragama koje se vode između ostalog u tri države članice EU zbog moguće zloupotrebe genetskih podataka od strane kineskog instituta.

Bez zahteva Povereniku za prenos podataka u druge države

Služba Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti navela je za RSE da im se do sada nisu obraćali Centar za sekvenciranje genoma, kao ni Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, radi prenosa podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je nezavistan organ koji za svoj rad odgovara Skupštini Srbije.

Ukoliko neka institucija želi da prenese podatke o ličnosti građana Srbije u neku od zemalja, za koje Vlada Srbije nije procenila da bi ti podaci bili bezbedni, mora da za to zatraži dozvolu Poverenika.

Ta procedura je deo Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Vlada Srbije na svom sajtu ima spisak 54 zemlje sa takozvanim primerenim nivoom zaštite podataka o ličnosti". Na listi tih zemalja ne nalazi se Kina.

U Službi Poverenika su inače ukazali da je u pripremi tekst Nacrta Zakona o centralnom registru genetičkih biomedicinskih i drugih podataka od značaja za istraživanja i razvoj u oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioekonomije, genetike i medicine.