Srbija najranjivija u Jugoistočnoj Evropi na uticaj Rusije i Kine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Novom Sadu je promovisao početak gradnje pruge Novi Sad-Kelebija u okviru brze pruge Beograd-Budimpešta. Iza ovog projekta stoji Kina - kredit je obezbedila kineska Eksim banka, a sprovodi ga konzorcijum kineskih kompanija „Čajna rejlvej internešenel“ i „Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani“.

To je, kao i ostalim poslovima vezanim za Kinu, od strane vlast predstavljeno kao veliki i važan projekat u koji se ni po jednom osnovu ne sumnja, a upravo najnovije istraživanje organizacije Isac o Indeksu ranjivosti zemalja jugoistočne Evrope u odnosu na Kinu i Rusiju pokazuje da Srbija u celom regionu prednjači u poslovima sa ove dve zemlje i da su Moskva i Peking najtoplije primljeni upravo u Srbiji.

U istraživanju su analizirane izjave predsednika, premijera, ministra spoljnih poslova, poslanika i drugih visokih zvaničnika u poslednjih šest godina i kako za Glas Amerike objašnjava Natan Albahari iz Isaca, ni u jednom trenutku u njihovim obraćanjima nije se osetila bilo kakva kritika približavanja Rusiji ili Kini, već samo reči pohvale, što se u velikoj meri odrazilo i na stavove javnosti u Srbiji:

“Preko 80 posto, skoro 90 posto građana Srbije ne smatra Kinu kao pretnju. Vide Kinu kao iskrenog prijatelja Srbiji. To je zanimljiv podatak da Rusija se vidi kao veća opretnja nego Kina. Kina se vidi u potpuno pozitivnom svetslu i narativu, koji moram da dodam je ono što je plasirano sa vrha i ono što je plasirano na naslovnim stranicama medij, tabloida i TV stanica. Tako da je to imalo svoj efekat posle nekoliko godina”, ističe Albahari.

Istraživanje o ranjivosti u odnosu na Kinu i Rusiju je sprovodeno u Bugarskoj. Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji, i pokazalo se da Beograd vodi u gotovo svih pet parametara. Uz stavove javnosti i političku scenu analizirana je i medijska scena, a kako kaže Albahari, u medijima bliskim vlasti nećete videti ni jedan tekst koji dovodi u pitanje saradnju sa Kinom ili Rusijom, što se odražava i stavove građane koji prate te medije:

“Vi ćete videti jako puno takve štampe koja promoviše, pogotovu sa Rusijom vojnu saradnju i koja pokazuje netačno da, na primer ruska vojna sila je jača od NATO alijanse. Ili da su Kinezi smislili neko novo specijalno oružje koje može da uništi ceo Zapad. To su naslovne strane koje nemaju nikakvu realnost.”

U samom istraživanju o ranjivosti, u delu o stavovima javnosti se ističe da nezadovoljstvo načinom na koji funkcioniše demokratski sistem prisutni su u celom regionu, ali to je najdominantniji stav u Bugarskoj, Srbiji i Češkoj:

“Stav da demokratija i zapadne institucije, pretežno EU, nisu uspele da isporuče obećane ekonomske i socijalne koristi, naglašava unutrašnju ranjivost koju mogu neprimetno da iskoriste i antisistemski domaći i strani akteri kako bi pokrenuli društvenu polarizaciju i nejednakost. Ovo razočaranje, pothranjeno korupcijom i zarobljavanjem države, može se naći uglavnom na Zapadnom Balkanu, u Rumuniji i Bugarskoj” ističe se u istraživanju.

Istraživanjem je obuhvaćena i javna administracija, kao i civilni i akademski prostor, a kako ističe Natan Albahari objašnjenje da je ponašanje Srbije prema Rusiji i Kini odgovor na podršku koju ove dve zemlje daju oko kosovskog problema deluje previše jednostavno.

“U odnosu na podršku koju Kina daje mi se previše približavamo Kini, a ona bi svakako tu podršku dala i da smo na pola tog približavanja. Tako da tu postoji još nešto, da li su u pitanju posebne investicije koje dolaze iz Kine, koje lako može Srbija da dobije ne razmišljajući oko posledica zaduživanja kod kineskih kompanija i kineske vlade, pa videli smo u Crnoj Gori šta se desilo za onaj autoput koji uzeli kredit. Mi o nekim ugovorima sa Kinom ne znamo šta tačno stoji u njima, to su državne tajne, tako da ne možemo sigurno da kažemo šta je uzrok tog dodatnog približavanja Pekingu”, kaže Albahari.

U delu istraživanja koje se tiče Srbije se podseća da se najvažnije pitanje tiče političke konkurencije - sa SNS koja je na vlasti od 2012. godine i ističe da u parlamentu posle bojkota izbora 2020. godine nema predstavnika opozicije.

Ovaj razvoj je ugrozio demokratski pluralitet zemlje i izaziva reperkusije na spoljnu politiku, sa vladinom proruskom i prokineskom orijentacijom koja je nasporna, kaže se u istraživanju i dodaje:

“Vladina inostrana orijentacija se ogleda i u stavovima javnosti. U poređenju sa drugima u regionu, srpsko društvo je posebno naklonjeno Rusiji i Kini, antagonističko je prema NATO, a ambivalentno prema EU. Brojne mane javne uprave, uključujući sveprisutnu korupciju, zarobljavanje države i informativni prostor preplavljen propagandom i dezinformacijama, dodatno ometaju razvoj demokratskijeg i otpornijeg društva.”