Ruski centri za filtriranje mapiraju Ukrajince u okupiranim regionima uoči 'referenduma'

Pišu: Irina Romalijska i Hrihorij Pirlik

Stanovnica Mariupolja Viktorija Levašina nadala se da će relativno lako proći kroz proces koji je nametnuo Kremlj za uklanjanje "nepoželjnih" Ukrajinaca koji žive na teritorijama koje sada kontroliše Rusija, piše redakcija Radija Slobodna Evropa

Budući da je 60-godišnja računovođa u građevinskoj firmi, zanimanje i demografski profil Levašine ne bi trebalo da izazovu sumnju.

Kada je jedne noći u aprilu na nju došao red za ličnu proveru u takozvanom centru za filtriranje izvan lučkog grada na Azovskom moru, Levašina je predala svoj pasoš i mobilni telefon vlastima i čekala propusnicu da ode u Rusiju.

Propusnicu nije dobila.

Levašina je znala da će vlasti detaljno pretražiti telefone u potrazi za kompromitujućim informacijama, pa je umesto svog predala uređaj njene nedavno preminule 84-godišnje majke. Za razliku od njenog telefona, u majčinom skoro da nije bilo podataka i kontakata.

Ono što Levašina nije znala jeste da će vlasti takođe pretražiti njene profile na društvenim mrežama preko drugih kompjutera i telefona. Nije im se dopalo ono što su videli i pozvali su je u šator na ispitivanje.

"Mirođija, banderkovka", prisetila se Levašina kako je jedan službenika vikao na nju. "Mirođija" je rasistički izraz za Ukrajince, dok je "banderovka", po ukrajinskom nacionalisti Stepanu Banderi koji je sarađivao s nacistima u Drugom svetskom ratu, sinonim za "ukrajinsku fašistkinju".

"Iseći ću te na komade", rekao je u gnevu.

Službenik se razljutio što je dodala ukrajinsku zastavu na svoj Fejsbuk (Facebook) avatar, rekla je ona.

Obavestio ju je da joj je zabranjeno da uđe u Rusiju 10 godina, lagano ju je udario nogom otpozadi i rekao joj da "od**be" u Lavov, grad na zapadu Ukrajine poznat po svom patriotizmu, rekla je ona.

Vratio joj je pasoš i telefon, ispratio je iz šatora i ostavio je samu u mraku.

"Ovo mi je kraj", rekla je Levašina u tekstualnoj poruci svom rođaku Saši u Izraelu, koju je video RSE.

Pošto je izgubila dom u ratu i bez bezbednog načina da dođe do teritorije pod kontrolom Ukrajine, Levašina se nadala da će preko Moskve stići do svojih rođaka u Izraelu.

Mučno iskustvo Levašine u centru za filtraciju nije jedino. Ona je među stotinama Ukrajinaca koji se prisećaju uvredljivih i ponekad nasilnih iskustava u mnogim takvim centrima osnovanim na ukrajinskim teritorijama pod ruskom okupacijom.

Dok su neki građani Ukrajine na okupiranim teritorijama dobrovoljno otišli u centre za filtriranje da dobiju propusnicu za ulazak u Rusiju, gde možda imaju blisku porodicu ili prijatelje, ili da se slobodno kreću po regionu, drugi su tamo prisilno odvedeni.

Bez obzira na to kako su ukrajinski državljani stigli, svi su tretirani kao da su osumnjičeni za neko kriminalno delo: uzeti su im otisci prstiju, fotografisani su, a njihova lična dokumenta su skenirana. Registrovani su u bazu podataka koja uključuje njihovo zanimanje, članove porodice i adresu.

Podaci bi mogli biti od neprocenjive vrednosti dok Kremlj sprovodi planove za održavanje takozvanih referenduma u okupiranim regionima o pridruživanju Rusiji, kažu stručnjaci. Ta glasanja bi mogla poslužiti kao izgovor za aneksiju kao što se dogodilo na Krimu 2014. godine.

Telefoni Ukrajinaca u centrima za filtriranje su pretraženi kako bi se videlo da li ima znakova komunikacije s pripadnicima ukrajinske vojske ili jedinica teritorijalne odbrane ili antiruskih komentara. Vlasti kopiraju podatke s telefona, uključujući kontakte.

Mnogi su pretreseni do gole kože u potrazi za znacima učešća u borbama ili proukrajinskim tetovažama koje ruske vlasti smatraju "fašističkim" i takođe su im postavljanja pitanja o njihovim stavovima o ratu.

Oni koji bi izazivali sumnju išli su na dalja ispitivanja, a ponekad su u prebijeni. Neki više nisu viđeni.

Ukrajinci koji ne prođu proces filtriranja, posebno muškarci s borbenim iskustvom, mogu završiti u zatvoru, s nepoznatim mestom boravka, kao i statusom – da li su živi ili mrtvi.

Proces filtriranja ne bi prošli ni zvaničnici lokalnih vlasti, aktivisti i ljudi koji su izrazili patriotska osećanja.

Oleksandr, student iz Mariupolja, rekao je da su njega i njegovog prijatelja uhapsili proruski separatisti početkom marta, otprilike dve nedelje pošto je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Njih dvojica su odvedena u mali centar za filtriranje, verovatno gde su slati Ukrajinci za koje se sumnjalo da su povezani s vojskom. Tamo su pretučeni zbog antiruskih komentara u onlajn četu, ispitivani, pretreseni i smešteni u ćeliju s jednim dušekom.

Oleksandr i njegov prijatelj su zatim prebačeni u veći centar za filtriranje za šire stanovništvo, gde su registrovani u bazi podataka, ponovo pretresani i ispitani pre nego što im je data dozvola da uđu u Rusiju, gde su se na kraju ponovo spojili sa svojim porodicama.

Ukrajinski i zapadni zvaničnici, kao i organizacije za ljudska prava, navode da ruski centri za filtriranje krše Ženevske konvencije koje su uspostavile međunarodne standarde za ponašanje tokom sukoba.

Američki Stejt department u saopštenju prošlog meseca je za logore za filtriranje naveo da su ratni zločin – jedan od mnogih za koje su ruske snage optužene od početka invazije – i zahtevao od Kremlja da ih ukine.

Broj logora za filtriranje rastao je kako se rat otegao, s nekoliko na početku na oko 18 sada, procenile su ukrajinske organizacija za ljudska prava Euromaidan SOS i američki zvaničnici.

Prema Euromaidan SOS-u, čak 1,6 miliona Ukrajinaca je možda bilo pritvoreno, ispitano i registrovano u logorima za filtriranje.

Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), identifikovao je najmanje devet centara za filtriranje.

Pored njih širom okupiranih teritorija postoje desetine kontrolnih punktova na kojima stražare ruske trupe ili separatisti.

Bez propusnice iz centara za filtriranje ukrajinski građani nemaju prava u Rusiji ili na okupiranim teritorijama, rekao je Stanislav Mirošničenko, novinar i član organizacije Medijska inicijativa za ljudska prava sa sedištem u Kijevu.

Pretnja da će biti ispitivani na kontrolnim punktovima neke je navela da sami krenu kroz proces filtriranja.

Međutim, "pre ili kasnije, militanti će doći do svakog lokalnog stanovnika", rekao je Mirošničenko.

Džon Herbst (John), koji je služio bio ambasador SAD u Kijevu od 2003. do 2006. rekao je da bi proces filtriranja mogao biti moćno oruđe u rukama Kremlja dok pokušava da nametne svoju volju Ukrajini.

"Moskva i dalje ima za cilj da potčini Ukrajinu, a da bi to uradili žele da razumeju ljudski teren", rekao je on za RSE. "Oni žele da znaju ko su im prijatelji, a ko neprijatelji".

Rusija će kopati podatke, uključujući ko je potencijalno patriota i simpatizer, u pokušaju da mapira ukrajinsko društvo, rekao je bivši američki ambasador u Ukrajini.

Ti podaci bi mogli biti od koristi dok vlasti koje je postavila Moskva u regionima Herson i Zaporožje nastavljaju pripreme za referendume o pridruživanju Rusiji.

Stejt department SAD je naveo da su operacije filtriranja "očigledan pokušaj da se promeni demografski sastav delova Ukrajine".

U Hersonu se masovno zatvaraju civili s proukrajinskim stavovima, rekla je Natalija Jaščuk, izvršna direktorka Euromaidan SOS-a.

To moglo da ih sprečiti da učestvuju na referendumu, što bi pomoglo da se postigne ishod koji odgovara Moskvi. Prikupljeni podaci i dokumenti mogli bi da se iskoriste i za lažiranje rezultata glasanja.

Priča Levašine ima srećan kraj. Rabin iz Mariupolja je intervenisao kako bi stigla na teritoriju pod kontrolom Ukrajine, a odatle u Izrael.

Dotle su Oleksandr i njegova porodica na kraju preko Rusije stigli do Evropske unije.

Međutim, emocionalni ožiljci njihovih iskušenja ostaće s njima.

Što se tiče onih koji su nestali otkako su ušli u centre za filtriranje, njihova lokacija možda neće biti poznata sve dok se okupirane teritorije ne oslobode, rekla je Jaščuk.