Ruska vojna baza u Jermeniji u srcu geopolitičke oluje
Piše: Joshua Kucera
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin posetio vojnu bazu svoje zemlje u Jermeniji 2013. godine samouvereno je rekao da "Rusija nikada neće otići odavde", piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Naprotiv, ovde ćemo ojačati svoje pozicije", dodao je Putina tada.
Ovih dana, međutim, pozicija Rusije u Jermeniji izgleda nestabilnija nego ikad ranije.
Vera Jermena u njihov vekovni savez s Rusijom je na niskom nivou. Jermenski zvaničnici sve otvorenije govore o prekidu bezbednosnih veza s Rusijom i počeli su da preduzimaju prve korake u tom smeru, izbacivanjem ruskih graničara koji su od 90-ih obezbeđivali međunarodni aerodrom u Jerevanu. Istovremeno, Jerevan povlači poteze ka Zapadu bez presedana, uključujući razmatranje mogućnosti da podnese zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji.
Međutim, u srcu ove geopolitičke oluje, ruska 102. vojna baza u Gjumriju – najvažniji element bezbednosnog partnerstva dve zemlje – izgleda postojano kao i uvek dosad.
Tenkovi, mlazni avioni i stražarski tornjevi baze predstavljaju konkretnu manifestaciju tradicionalnog poverenja Jermena u rusku zaštitu od Turske. Nekoliko hiljada ruskih vojnika i oficira odavno su deo svakodnevnog života u drugom po veličini gradu u Jermeniji.
Čak i dok se šire spekulacije o mogućim geopolitičkim zaokretima, ta baza ilustruje poteškoće s kojima bi se Jermenija suočila u pokušaju da dramatično promeni svoju spoljnu politiku. Ugovor o zakupu baze ističe tek 2044. godine, a ni protivnici ni pristalice baze ne vide neke šanse da će ranije prestati da postoji.
"Zadovoljni smo njima", rekao je Jermenin koji je vlasnik prodavnice blizu baze, zamolivši da se ne koristi njegovo ime zbog osetljivosti teme. "Ima ljudi u Jerevanu koji žele da odu, ali mi u Gjumriju želimo da oni ostanu", rekao je on.
Propali štit
Glavna funkcija baze se jasno vidi iz njene lokacije - na zapadnom rubu Gjumrija, manje od deset kilometara od granice s Turskom, starim neprijateljem Jermenije.
Jermeni su dugo tražili od Rusije zaštitu od Turaka, a Gjumri je igrao ključnu ulogu u toj odbrani. Lepe građevine od crnog kamena koje krase prepoznatljiv stari centar grada izgrađene su u 19. veku, kada je Gjumri (tada poznat kao Aleksandropolj, po supruzi cara Nikolaja Prvog) bio ključna vojna ispostava u ratovima Ruskog carstva protiv Otomanskog carstva. Pod Sovjetskim Savezom ime grada je promenjeno u Leninakan, ali je njegov odbrambeni značaj ostao, budući da se nalazi na jednom od retkih mesta gde se SSSR direktno graničio s nekom članicom NATO-a.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, siromašna i nova nezavisna Jermenija i njenih nešto manje od tri miliona ponovo su osećali ranjivost pored moćne, 80-milionske Turske. Osnovana 1941. godine, 102. vojna baza preživela je raspad Sovjetskog Saveza pre nego što je sredinom 90-ih dobila svoje sadašnje ime, zajedno sa 25-godišnjim zakupom. Ruski graničari su takođe bili stacionirani duž granica Jermenije s Turskom i Iranom, gde su i danas.
Ruskim prisustvom u Gjumriju, granica Jermenije i Turske praktično je "poslednji komad gvozdene zavese", rekao je Levon Barsegjan, šef lokalne novinarske organizacije Asparez.
Danas se na tabli na glavnom ulazu u bazu nalazi portret Putina strogog lica i citat: "Sve veća vojna moć Rusije je pouzdana garancija mira na našoj planeti, jer ova sila održava i održavaće stratešku ravnotežu snaga u svetu."
Mimo tog hvalisanja u bazi se ne vidi neka ruska moć. Zidovi koji sprečavaju posetioce da uđu su od grubog betona prekriveni bodljikavom žicom.
U susednom stambenom bloku u vlasništvu ruske države, fasade skromnih četvorospratnih stambenih zgrada se raspadaju, dok su putevi neasfaltirani, pa se s kišom kolovoz pretvara u blato.
"Ovo je vojni objekat, morate biti spremni na sve. A pogledajte zgrade, ograde, bodljikavu žicu - tamo ste mogli da snimate film pre 30, 40, 50 godina", rekao je meštanin Sejran Martirosjan, aktivista za ljudska prava i protivnik baze.
"Kažu da je to garancija naše bezbednosti. Zašto onda ne modernizuju i ne unaprede ovu garanciju?"
Veliki deo vojne opreme u bazi je starije generacije: tenkovi T-72, sistemi PVO S-300, borbeni avioni MiG-29.
"Nikada nije imala kapacitet da se bori protiv turskih oružanih snaga, resursi su tamo prilično ograničeni: oko četiri ili pet hiljada vojnika tamo, 80 tenkova", rekao je Leonid Nersisijan, vojni analitičar u APRI Jermenija, tink-tenku sa sedištem u Jerevanu. "To je više za političko pokazivanje ruske zastave."
Politički značaj ruske zastave u Jermeniji, međutim, takođe opada.
Vera Jermenije u ruske bezbednosne garancije počela je da jenjava 2020. godine, u drugom ratu s Azerbejdžanom oko regiona Nagorno-Karabaha. Dok se taj sukob dogodio na teritoriji koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana – što tehnički nije pokrenulo ruske obaveze u pogledu uzajamne odbrane – mnogi Jermeni su ipak smatrali da je pozicija Rusije tokom sukoba previše neutralna za zemlju koja je trebalo da bude njihov saveznik.
Ipak, odmah posle rata, Jermenija je nastojala da produbi vojni savez; tadašnji ministar odbrane Vagaršak Harutjunijan rekao je u februaru 2021. da bi Jermenija pozdravila širenje ruske baze i raspoređivanje nekih trupa na granici s Azerbejdžanom.
Rusija sada ima bataljonsku grupu u gradu Goris, blizu granice s Azerbejdžanom, osnovanu da podrži ruske snage od 2.000 vojnika koje su bile raspoređene u Karabahu prema sporazumu o prekidu vatre kojim je okončan rat 2020. godine. Rusija je takođe postavila nove granične ispostave duž južnog dela granice Jermenije i Azerbejdžana.
Pravo zatezanje u odnosima Jermenije i Rusije počelo je ubrzo posle početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Ubrzo posle toga Azerbejdžan je počeo da vrši upade i napreduje na teritoriju koju je trebalo da obezbeđuju ruske trupe. Azerbejdžan je takođe više puta napadao i napredovao na teritoriju same Jermenije, za šta je Jerevan tvrdio da je trebalo da pokrene odredbe o međusobnoj odbrani Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija. U svim ovim slučajevima, međutim, pokazalo se da je Rusija nevoljna ili nesposobna da uzvrati.
Jermenski zvaničnici sve više kritikuju svog nominalnog saveznika Rusiju. Premijer Nikol Pašinijan je u intervjuima rekao da je savez s Rusijom "strateška greška" i da "nažalost, nismo videli koristi" od ruske baze u Gjumriju.
Poslednjih nedelja oštre reči su počele da prelaze u dela. Jermenija je saopštila da je tražila od ruskih graničara koji obezbeđuju aerodrom u Jerevanu da odu do 1. avgusta. (Ruski zvaničnici su oprezno odgovorili na te izjave; portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je samo da su po tom pitanju u toku "kontakti" dve strane.) Pašinijan je takođe rekao da zemlja razmatra formalan izlazak iz ODKB-a i da je već efektivno "zamrznula" svoje učešće u organizaciji.
Mnogima to izgleda kao početak dramatičnije promene.
"Ovo je prvi veliki neprijateljski korak (Pašinijanove vlade): to nagoveštava da više nismo baš dobrodošli u Jermeniji", rekao je Viktor Bondarev, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Saveta Federacije Rusije posle saopštenja o obezbeđivanju aerodroma. "U stvari, Jermenija polako ali postojano ide ka neprijateljstvu".
Nastojanje da se graničari uklone s aerodroma samo je jedan od "čitavog niza neprijateljskih koraka" koji rizikuju da nanesu "nepopravljivu štetu" odnosima Jermenije i Rusije, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Od prijatelja do neprijatelja
Komešanja proteklih nekoliko godina dovela su do radikalnih promena u percepciji jermenske javnosti o bezbednosnim pretnjama.
U anketi objavljenoj početkom marta, Međunarodni republikanski institut je ustanovio da Jermeni vide svoje veze s Rusijom kao uporedive s onima s Turskom. Anketa je pokazala da je 66 odsto Jermena opisalo odnose sa Rusijom kao "loše", u odnosu na šest odsto u 2019. Što se tiče odnosa s Turskom, njih je tek nešto više Jermena – 69 odsto – opisalo kao "loše". U 2019. taj procenat je bio 98 odsto.
Ispitanici su takođe rekli da vide Rusiju kao svog četvrtog po važnosti bezbednosnog partnera, iza Francuske, Irana i SAD.
U samom Gjumriju, izgleda da su mišljenja o bazi pomešana. Mnogi cene ekonomske koristi koju donosi gradu; ruski vojnici, oficiri i njihove porodice kupuju u prodavnicama i jedu u restoranima. "Oni troše svoj novac u radnjama i kafićima ovde, tako da ne vidimo ništa loše u tome", rekao je vlasnik jedne radnje preko puta baze. On je protivljenje bazi pripisao "antiruskoj propagandi".
Jedan čovek koji prodaje polovne mobilne telefone na centralnom bazaru u Gjumriju rekao je da je izgubio veru u Ruse kao zaštitnike. "Trebalo je da nas zaštite (u Karabahu)", rekao je on. Ali to nije promenilo njegovo mišljenje o bazi u Gjumriju. "Baza je već dugo ovde i nikome ne smeta“, rekao je on.
Protivnici baze, međutim, kažu da se Rusija pokazala nesposobnom da zaštiti Jermeniju. Oni primećuju da, mada Turska nije izvršila kopnenu invaziju na Jermeniju, što je uvek udaljena mogućnost – upravo je podrška Ankare vojsci Azerbejdžana bila ključ za pobedu Bakua 2020.
"Rat 2020. bio je šansa da Rusija pokaže da je strateški partner Jermenije", rekao je Barsegijan, šef novinarske organizacije. Sada, međutim, "ljudi govore: 'možda je bila greška što smo Rusiju prihvatili kao partnera'".
Protivnici ukazuju i na činjenicu da Rusija ne plaća zakupninu za korišćenje baze u Jermeniji i ne nadoknađuje lokalnoj vlasti troškove koje, kao za štetu koju ruska teška vozila prave na ulicama.
"Kao da je Jermenija velika i bogata zemlja, a Rusija mala i siromašna", rekao je Martirosjan, aktivista za ljudska prava.
Protivljenje je poraslo i zbog više incidenata u kojima su se ruski vojnici loše ponašali van baze i posle kojih, po pravilu, njihove žrtve dobijaju malu naknadu ili pravdu.
Najpoznatiji je slučaj Valerija Permjakova, tinejdžera regruta koji je 2015. ubio sedam članova porodice u njihovoj kući u Gjumriju. Pritisak javnosti, uključujući retke proteste u bazi, primorao je Rusiju da dozvoli da mu se sudi pred jermenskim sudom, gde je proglašen krivim i osuđen na doživotnu kaznu. Međutim, godinu dana kasnije predat je Rusiji da tamo odsluži kaznu, i od tada nije bilo vesti o njemu, što je navelo neke protivnike baze da posumnjaju da je možda pušten na slobodu.
"Formalno je ova baza garancija naše bezbednosti, ali se u stvari ispostavlja da je suprotno, to je garancija naše opasnosti, a ne naše bezbednosti", rekao je Sejran Martirosjan, aktivista za ljudska prava u Gjumriju.
Novi Rusi
Vojnik Dmitrij Setrakov je u novembru došao u Jermeniju. On je u jesen 2022. regrutovan u okviru opšte mobilizacije u Rusiji, ali se nije javio u vojsku i nekoliko meseci se krio u Rusiji.
Nedelju dana nakon što je stigao u Jermeniju, pozvao je suprugu i prijavio da su ga uhapsili ljudi koji su se identifikovali kao jermenski policajci, ali za koje je verovao da su ruski vojnici. Nije bilo jasno gde je tačno odveden, ali su ruske i jermenske grupe za ljudska prava kasnije utvrdile da je držan u bazi u Gjumriju, a kasnije prebačen u Rusiju.
Ako su ga uhapsili ruski vojnici, to je protivzakonito; vojna policija iz baze ima ovlašćenje da se bavi samo ruskim vojnicima stacioniranim u samoj bazi. Međutim, zahtevi grupa za ljudska prava da dobiju informacije od jermenskih vlasti naišli su na ćutanje.
Pašinijan je u intervjuu za France 24 upitan o toj epizodi i on je izbegao pitanje, rekavši da bi "ako se" ispostavi da su ruski vojnici prekoračili svoja ovlašćenja, "to imalo određene posledice, jer naravno ne možemo tolerisati nelegalne aktivnosti na našoj teritoriji".
Vrdanje vlasti je "sramno i šokantno", rekao je Barsegian iz novinarske organizacije. Ćutanje o tom pitanju moglo bi biti rezultat kalkulacije da bi bilo sramotno priznati jermenskom stanovništvu šta se dogodilo ili straha od pokretanja "velikog sukoba s Rusijom", rekao je on.
U Gjumriju je takođe nedavno zabeležen dolazak mnogih ruskih civila koji se protive ratu koji su pobegli iz zemlje posle početka invazije na Ukrajinu, a u tom gradu su ih privukle relativno niske cene, kao i stanovništvo koje govori ruski.
Ali Gjumri je na mnogo načina ironično mesto za beg. Jedan od nedavnih emigranata radi u ruskom objektu u koji dolaze mnogi ruski vojnici kao gosti, na veliku žalost zaposlenih koji se protive ratu. (Taj emigrant je takođe tražio da ne budu imenovani ni on ni ugostiteljski objekat iz bezbednosnih razloga.)
On je ispričao jednu epizodu u kojoj je objekat bio primoran da pozove policiju zbog nekih ruskih vojnika koji su došli. "Kada smo policiji rekli o neprihvatljivom ponašanju ruskih vojnika, jedan od njih je viknuo na nas: 'Kako se usuđujete da tako pričate o ruskim vojnicima, oni nas štite!'", priseća se emigrant. "Ovdašnja policija je izgleda veoma bliska rukovodstvu baze".
Emigranti takođe kažu da kada su pokušali da organizuju javne događaje, da su se vlasti prema njima ponašale oštrije nego policija u glavnom gradu Jerevanu. Na komemoraciji opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, na primer, policija je uzela podatke o pasošima učesnika, s čime se njihovi istomišljenici u Jerevanu nisu suočili.
U Gjumriju se, rekao je, "suočavamo sa istim stvarima s kojima se susrećemo u Rusiji, samo u manjoj meri".
Ostati u Gjurmiju?
Bez obzira koliko daleko Jermenija odluči da se pomeri ka Evropi i odmakne od Rusije, 102. baza će verovatno biti najteža komponenta za uklanjanje iz odnosa Jermenije i Rusije.
Dve zemlje su 2010. godine potpisale produženje zakupa baze, obezbeđujući da postoji do 2044. Kada su ruski zvaničnici upitani o sudbini baze s obzirom na slabljenje odnosa s Jermenijom, generalno su se pozivali na pravne sporazume koji regulišu njeno prisustvo u Gjumriju.
"Pozicija Rusije (o bazi) određena je odgovarajućim dokumentima, formirana je na pravnoj osnovi", rekla je Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova. Kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upitan o bazi, on je rekao da je sporazum "zasnovan, pre svega, na nacionalnim interesima" i rekao da je ta vojna lokacija "ključni element u održavanju mira u regionu".
Jermenski zvaničnici su takođe oprezno govorili o bazi, navodeći samo da iseljenje Rusije nije na dnevnom redu. "Mi ne razgovaramo o tom pitanju. Sada smo više fokusirani na diskusiju o drugim pitanjima", rekao je Pašinijan upitan o bazi u jednom intervjuu.
I predsednik parlamenta Alen Simonijan je rekao da takvih razgovora nije bilo, ali je dodao intrigantno upozorenje: "Niko nije govorio o vojnoj bazi, mi nismo govorili o tome, ali nam je očigledno da bezbednosni sistem ne funkcioniše."
Vojni analitičar Nersisijan rekao je da će sudbina baze verovatno zavisiti od toga da li će Jermenija pokušati da diverzifikuje svoje bezbednosne odnose ili da se odlučnije okrene Zapadu. "Ako je to potpuno kretanje ka novim saveznicima, onda bi to (zatvaranje baze) moglo da se desi u nekom trenutku. Ako je to više kao balansiranje postojećeg sistema, prava diversifikacija, onda će možda sama baza ostati."
Za mnoge u Gjumriju teško je zamisliti mogućnost da baze ne bude.
"Baza je uvek bila ovde i uvek će je biti", rekao je jedan stanovnik Gjumrija.
On je razgovarao sa novinarom neposredno posle glasanja na nedavnim predsedničkim izborima u Rusiji – mnogi stanovnici Gjumrija imaju rusko državljanstvo zahvaljujući tome što su u toj zemlji dugo radili kao migrantski radnici. Odbio je da kaže konkretno za koga je glasao, rekavši samo uz osmeh da je glasao "da ne bude drugog Zelenskog", misleći na ukrajinskog predsednika i najvećeg neprijatelja Kremlja.
"Stanovništvo Jermenije ne želi da Rusi odu", dodao je taj čovek. "Ovo nije samo moje mišljenje, to je mišljenje 80 odsto Jermena".
I protivnici baze teško mogu da zamisle da nje ne bude. Čak i u budućnosti u kojoj je Jermenija ojačala svoje veze sa Zapadom i izgradila čvrste odnose s Turskom, čime bi prestala da postoji svrha postojanja baze, ona bi verovatno ostala, rekao je Barsegijan iz novinarske organizacije.
"To će biti kao enklava između Jermenije i Turske", rekao je on. "Kao igračka koja nikome više nije interesantna".