Putinovi špijuni pod pritiskom

Februara 2022. nije prošlo ni nekoliko sati od udara prvih ruskih raketa u Ukrajini, a policija u Berlinu je blokirala pristup ruskoj ambasadi. Bečki dogovor o diplomatskim odnosima predviđa takvu zaštitu diplomatskih predstavništava.

Ali odnos Nemačke prema toj ambasadi nadomak Brandenburške kapije ipak se znatno promenio. Berlin vidi u toj ambasadi centraluruske špijunaže. Aprila 2022. Nemačka je proglasila nepoželjnim 40 ruskih diplomata. Navodno se radilo o pripadnicima tajne službe koji su se krili iza diplomatskog statusa.

Politika je time sprovela ono što su pripremili organi bezbednosti. Nemačka je iza sebe ostavila naivan odnos prema Rusiji. Prema tvrdnjama nemačkih medija navodno je od prošle godine opao nivo špijunskih aktivnosti ruske ambasade. Ali pošto je u ratu, Kremlj traži što više informacija, pa ih prikuplja na drugi način. Pritom ruski špijuni preuzimaju na sebe sve veći rizik.

Manje diplomata

Nemačka razmišlja o principijelnom smanjivanju broja diplomata i u Berlinu i u Moskvi. Berlin tako namerava da spreči Moskvu, da jednostavno pošalje druge špijune. Čak bi se dodatno smanjio broj ruskih dilomata. Povlačenjem nemačkih diplomata iz Moskve želi da se predupredi njihovo moguće proterivanje kao reakcija Kremlja.

Na pitanje novinara nemačko Ministarstvo spoljnih poslova nije demantovalo ovakve planove. Samo je navedeno da trenutno ne postoji takva namera. Od početka ruskog napada na Ukrajinu Ministarstvo na čijem je čelu zelena političarka Anelena Berbok više puta je pozivalo na razgovor ruskog ambasadora u Berlinu.

Borba za osetljive informacije i uticaj

Izgleda da su prošla vremena u kojima su pripadnici ambasade mogli bezočno da rade na širenju uticaja. Primeri iz prethodnog perioda su brojni.

Ruski diplomata Daniil B. povezao se sa mladim nemačkim političarima i založio se kod Alternative za Nemačku za politiku sklonu Kremlju. A bivši ataše ruske ambasade je spadao u osnivače Istočnog instituta, koji je postao okupljalište proruskih lobista.

Dva aktuelna slučaja pokazuju špijunski značaj ruske ambasade. Bivši rezervni oficir Ralf G. je navodno godinama špijunirao za rusku vojnu obaveštajnu službu. A poznanstvo je sa njim sklopio ruski ataše za vazduhoplovstvo i mornaricu na svečanosti priređenoj za te rodove u Bonu.

Krajem 2022. je Ralf G. osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu od jedne godine i devet meseci. U februaru je u Londonu bivši saradnik britanske ambasade u Berlinu osuđen na 13 godina i dva meseca zatvora jer je Rusiji prosledio „značajan broj osetljivih informacija“. Britanska i ruska ambasada se u Berlinu u komšiluku. Materijal je britanski špijun navodno prosleđivao ruskom vojnom atašeu.

400 ruskih diplomata proterano iz evropskih zemalja

Nemačkim obaveštajnim strukturama očito nije bilo teško da navedu 40 imena ruskih špijuna. Navodno na jednoj takvoj listi stoji 100 imena. Iz zemlje su proterani pre svega oni koji su postupali beskrupulozno, kao jedna osoba koja se umešala u projekat Severni tok. Drugi za sada mogu da ostanu, čak i čovek za vezu sa „krticom“ otkrivenom u Londonu. Vojni ataše je sa još nekoliko visoko rangiranih diplomata takozvani rezident. To su obaveštajci koji su zvanično prijavljeni domaćinu i održavaju vezu sa domicilnom obaveštajnom strukturom.

Čak i kada oni učestvuju u špijuniranju, nemačkoj strani je važno da imaju nekoga sa kim se može razgovarati. To je razlog zbog kojeg ruski stručnjak za operacije uticaja može da ostane u Nemačkoj, uprkos velikoj sumnjičavosti nemačkih bezbednosnih struktura.

U Evropi je prošle godine iz niza zemalja proterano 400 ruskih špijuna. Te zemlje su tesno sarađivale. Neformalna platforma za tu saradnju je Bernski klub, gde se organizuje razmena između unutrašnjih obaveštajnih službi Evropske unije, Švajcarske, Norveške i Velike Britanije.

Dron traži ukrajinske mobilne

Od početka je vidljivo da je ogroman pritisak na ruske obaveštajce da isporuče rezultate u vezi sa vojnim ciljevima, ali i u vezi sa energetikom. Nemački bezbednjaci primećuju pojačane aktivnosti u nadomak objekata Bundesvera i NATO-a.

Postoji zabrinutost da bi ruski obaveštajci mogli podmetnuti odašiljače u zapadne sisteme naoružanja kako bi ih kasnije locirali u Ukrajini. Isto tako, moguće je da dronovima uhvate signale mobilnih telefona ukrajinskih vojnika koji se obučavaju u Nemačkoj, kako bi te signale posle pronašli u Ukrajini.

Čak se u blizini jedne nemačke kasarne pojavilo vozilo sa ruskim diplomatskim tablicama. Međutim, to je bilo toliko upadljivo da se moglo raditi o provokaciji ili skretanju pažnje. Nemačka Ustavna zaštita konstatuje da ruska strana zna tačno da nemačka kontrašpijunaža ima na raspolaganju ograničen broj ljudi.

Bojazan od napada

Nemačka služba Ustavne zaštite je prognozirala još prošle godine da će ruske tajne službe slati sve više prerušenih agenata-spavača, koji deluju bez diplomatskog statusa, često godinama živeći u zemlji sa lažnim identitetom. Takvi špijuni su prošle godine razotkriveni u Holandiji, Sloveniji, Norveškoj i Grčkoj.

Navodno je u ruskoj ambasadi u Berlinu neposredno pred početak rata zamenjeno osoblje. Izgleda da je kremlj zabrinut i zbog mogućih preletača, pa ruski diplomatski predstavnici na zadatke odlaze po dvoje ili po troje. Pritisak da se postignu rezultati je u ruskim tajnim službama toliko veliki da su špijuni izgleda spremni da preuzmu izuzetno veliki rizik.

Primer je „krtica“ u nemačkoj obaveštajnoj službi BND. Tom nemačkom obaveštajcu Karstenu L. ruski obaveštajci su ponudli 400 000 evra, kako bi brzo dostavio informacije o ratu u Ukrajini, uključujući i položaje američkih višecevnih bacača raketa. Nemačka kontrašpijunaža se posle otkrića „krtice“ čudila ruskim obaveštajcima, pošto u profesionalnim obaveštajnim krugovima niko ne „potroši“ tako visoko pozicioniranog dvostrukog agenta, već ga polako priprema ili „kultiviše“ kako to znaju da kažu obaveštajci.