Kineske energetske kompanije lobiraju kod hunte da uvozi ruski gas
Dopis hunte koji je procurio prikazuje tri kineske firme koje apeluju na Nay Pyi Taw da dogovori uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije usred ekonomskih previranja u Mjanmaru.
Dokument koji je procurio iz huntinog Ministarstva za električnu energiju otkriva da su tri kineske energetske kompanije pozvale huntu u pomoć u uvozu tečnog prirodnog gasa od ruske vlade, jer ekonomska politika režima izaziva haos u energetskom sektoru.
U dokumentu, u formi memoranduma, navodi se da je 25. jula u Nay Pyi Taw održan sastanak sa predstavnicima MOEP-a, VPower-a iz Hong Konga i kineskih državnih firmi CNTIC i Genertec. (VPower je takođe u djelimičnom vlasništvu CITIC-a, druge kineske državne investicione firme).
“Trenutno imamo poteškoća da dobijemo LNG i američke dolare”, stoji u dopisu, uz objašnjenje da je zbog toga što kompanije nisu mogle na vrijeme doći do američkih dolara, LNG namijenjen za njih prodat drugom kupcu.
Predstavnik jedne od tri kompanije, koji je zatražio anonimnost, potvrdio je autentičnost dokumenta, ali je odbio dalje komentirati.
"Kontaktirali smo Rusiju da kupimo LNG, ali oni ne žele prodati direktno kompaniji, oni samo žele prodati vladi", navodi se u dokumentu, apelujući na huntin MoPE da "pomogne kupovinu LNG-a iz Rusije".
VPower nije potvrdio niti demantirao autentičnost dokumenta, ali je rekao da se "ne bavi niti planira da se bavi bilo kakvom nabavkom LNG-a" i nema "poslovne odnose sa bilo kojim ruskim subjektom".
Jedan od vodećih proizvođača električne energije u jugoistočnoj Aziji, VPower je 2019. predvodio konzorcij koji je pobijedio na hitnom tenderu sa ciljem popunjavanja kritičnog jaza u proizvodnji električne energije u Mjanmaru. Ali projekti s ovog tendera zastali su i prije državnog udara u februaru 2021., a očekivanja su dodatno srušena nizom katastrofalnih ekonomskih politika koje je uvela nova hunta.
To uključuje oštra ograničenja koja zahtijevaju da se američki dolari pretvore u mjanmarski kjat u kratkom vremenskom periodu po stopi koja je daleko ispod tržišne vrijednosti, koju je odredila Centralna banka pod kontrolom hunte. Ova politika ima za cilj da pomogne hunti da dopuni svoje sve manje devizne rezerve, ali mnoge međunarodne kompanije ostavlja bez dolara i trpe gubitke svaki put kada ih razmjenjuju.
Jason Tower, državni direktor Instituta za mir Sjedinjenih Američkih Država, rekao je da je prijedlog neobičan, jer LNG-a u Mijanmaru ima "u izobilju", a prebacivanje u Rusiju ne bi riješilo glavni problem kompanija, nedostatak američkih dolara.
Analitičar sa znanjem o tom pitanju, koji je prokomentirao uz uslov anonimnosti, rekao je da je "kjat depresirao dvostruko više u odnosu na rublju nego u odnosu na dolar" od puča.
„Želja Min Aung Hlaing da istovremeno poveća zavisnost od rublje i uvoza iz Rusije nema mnogo smisla. Kao da pokušava da oslabi Mjanmar što je više moguće”, rekao je.
Prema dokumentu koji je procurio, kompanije „nemaju prihoda da plate kamatu banci za kredite koje su podigli za realizaciju plana. Sada su banke pooštrile svoja pravila prema nama”.
“Očajnički i zamršeni koraci koje ove kompanije poduzimaju da pokušaju da nastave sa radom još su jedan primjer katastrofalnog ekonomskog uticaja pokušaja državnog udara koji je počeo prošle godine”, rekao je Mark Farmaner, direktor grupe Burma Campaign UK.
VPowerovo novo energetsko carstvo u Mjanmaru ugroženo je državnim udarom. Kompanija je 2021. godine objavila da neće obnoviti ugovore za dva od svojih devet projekata u zemlji, a dokument koji je procurio pokazuje da su najmanje dva njena druga projekta suspendirana. U martu ove godine, navodeći, između ostalih
faktora, “značajan pad obima deviza u Mjanmaru”, VPower je rekao da očekuje “značajno smanjenje” profita od tri elektrane koje posluje zajedno sa CNTIC-om.
“VPowerovo iskustvo je upozorenje drugim energetskim kompanijama u Mjanmaru, jer su se one najviše kladile na energetski razvoj Mjanmara”, rekao je analitičar.
Farmaner je rekao da je "užasno" da će međunarodni investitori "olakšati dogovore između vojske i ruskog režima zarad vlastitih poslovnih interesa".
Tower je rekao da bi umiješanost u dogovor sa mjanmarskom huntom i ruskom vladom naštetila međunarodnoj reputaciji VPowera, koji također posluje u Evropi i Latinskoj Americi.
“Mislim da im ovo mora biti problem,” rekao je Tower.
Farmaner je napomenuo da VPower i CNTIC sarađuju sa kompanijama u vlasništvu vojske od ulaska u Mjanmar. VPowerov Thilawa projekt u Yangonu razvijao se u luci u vlasništvu vojnog konglomerata Myanmar Economic Holdings Limited, izloženoj kao ključni izvor prihoda za vojsku nakon krize Rohingya.
Dok su se mnoga međunarodna preduzeća povukla iz Mjanmara od puča kao odgovor na nestabilnost i kršenje ljudskih prava, Tower je rekao da su mnoge kineske firme nastavile sa radom u Mjanmaru ili su čak ušle u zemlju, što se ogleda u činjenici da su četiri nove kineske privredne komore otvorene u to vreme.
"Oni osjećaju da je sada kada se sve ove druge kompanije sele, a hunta očajnički traži posao, da je dobro vrijeme da ostvare dogovori i prave planove za buduće projekte", rekao je on, dodajući da mnogi neće zapravo sami obavljati bilo kakav posao, ali će osigurati koncesije i nadati se da će ih kasnije "predati" drugim kompanijama.
Tower je rekao da se ovo uklapa i u propagandne narative kineske vlade i kineskih državnih preduzeća da je u Mjanmaru sve "normalno", uprkos kontinuiranom nasilju i nestabilnosti.