Istražna komisija UN za Ukrajinu: Ratni zločini, neselektivni napadi na infrastrukturu, sistematska i rasprostranjena tortura nad civilima
Ruske vlasti su počinile širok spektar kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima i međunarodnog humanitarnog prava u različitim regionima Ukrajine, od kojih se mnoga svode na ratne zločine, saopštila je Nezavisna međunarodna istražna komisija za Ukrajinu u novom izveštaju u četvrtak, stoji na sajtu OHCHR – a.
Ratni zločini uključuju napade na civile i energetsku infrastrukturu, hotimična ubistva, protivzakonito zatvaranje, mučenje, silovanje i drugo seksualno nasilje, kao i nezakonita premeštanja i deportacije dece.
Dokazi Komisije pokazuju da su ruske vlasti u oblastima koje su bile pod njihovom kontrolom počinile namerna ubistva civila ili lica koja nisu bila uključena u borbe, što je ratni zločin i kršenje prava na život.
Ruske oružane snage izvele su napade eksplozivnim oružjem u naseljenim područjima, očigledno ne obazirući se na štetu i patnju civila, ne preduzimajući potrebne mere predostrožnosti. Napadi su bili neselektivni i neproporcionalni, kršeći međunarodno humanitarno pravo. Upotreba eksplozivnog oružja u naseljenim područjima bila je jedan od glavnih uzroka civilnih žrtava. Komisija je bila iznenađena obimom razaranja koje je primetila tokom svojih poseta.
Talasi napada ruskih oružanih snaga na ukrajinsku energetsku infrastrukturu od 10. oktobra 2022. mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti, smatra Komisija, koja je rekla da to treba dalje istražiti. Poremećaj energetske infrastrukture doveo je do toga da su čitavi regioni i milioni ljudi ostavljeni na periode bez struje ili grejanja, posebno tokom niskih temperatura.
Komisija je uspostavila obrazac široko rasprostranjenog nezakonitog zatvaranja u oblastima pod kontrolom ruskih oružanih snaga, ciljajući široke kategorije muškaraca, žena i dece. Zatvaranje u namenske ustanove širom Ukrajine i Ruske Federacije praćeno je doslednim metodama torture prema određenim kategorijama lica od strane ruskih vlasti. Bivši zatočenik je pretučen kao „kazna zbog toga što je govorio ukrajinski” i „ne pamtio stihove himne Ruske Federacije”. Ovaj obrazac mučenja, prema mišljenju Komisije, može predstavljati zločin protiv čovečnosti i trebalo bi ga dalje istražiti.
Komisija je otkrila brojne slučajeve silovanja i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja koje su počinile ruske vlasti dok su obilazile od kuće do kuće na mestima koja su bila pod njihovom kontrolom i tokom nezakonitog zatočenja. Seksualno nasilje koje se svodi na mučenje i pretnje nad ženama i muškarcima bili su važni aspekti torture koju su sprovodile ruske vlasti.
Istražujući transfere dece iz Ukrajine u Rusku Federaciju, Komisija je sa zabrinutošću konstatovala da su počinjena kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava. Situacije u vezi sa premeštanjem i deportacijom dece koje je ispitala predstavljaju ratne zločine. Svedoci su rekli Komisiji da mnoga mlađa deca koja su prebačena nisu bila u stanju da uspostave kontakt sa svojim porodicama i da bi mogla da izgube kontakt sa njima na neodređeno vreme. Odlaganje repatrijacije civila takođe može predstavljati ratni zločin.
Komisija je takođe dokumentovala mali broj kršenja koje su počinile ukrajinske oružane snage, uključujući verovatno neselektivne napade i dva incidenta koji se kvalifikuju kao ratni zločini, gde su ruski ratni zarobljenici streljani, ranjavani i mučeni.
Osim što su sa Komisijom podelili svoj duboki gubitak i traumu, preživeli su istakli važnost identifikovanja odgovornih i pozivanja na njih. Jedan čovek, čijeg su oca pogubili ruske oružane snage u regionu Izjuma, rekao je Komisiji: „Kažnjavali su nevine ljude; sada krivci, ako su još živi, treba da budu kažnjeni u najvećoj meri.”
Komisija preporučuje da se sva kršenja i zločini istraže i da odgovorni budu pozvani na odgovornost, bilo na nacionalnom ili međunarodnom nivou. Poziva na sveobuhvatan pristup odgovornosti koji uključuje i krivičnu odgovornost i pravo žrtava na istinu, reparaciju i neponavljanje.
Za ovaj izveštaj, Komisija je posetila 56 lokaliteta i intervjuisala 348 žena i 247 muškaraca. Njeni istražitelji su pregledali mesta razaranja, grobnice, mesta zatočenja i mučenja, kao i ostatke oružja i konsultovali veliki broj dokumenata i izveštaja.
Podsećanja radi, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava osnovao je Nezavisnu međunarodnu istražnu komisiju za Ukrajinu da istražuje kršenja i zloupotrebe ljudskih prava, kršenja međunarodnog humanitarnog prava i srodne zločine koji su možda počinjeni u kontekstu agresije Ruske Federacije na Ukrajinu.