EU povećava podršku upravljanju granicama i migracijama na Zapadnom Balkanu

Komesarka za unutrašnje poslove Ylva Johansson rekla je: „Posvećeni smo podršci našim partnerima na Zapadnom Balkanu i jačanju naše saradnje u upravljanju migracijama na terenu. Stoga predlažemo da pregovaramo o sporazumima o statusu u okviru novog pravnog okvira, koji bi omogućio raspoređivanje Frontexa u sve četiri partnerske zemlje sa punom snagom mandata, kako bi se osiguralo da se njihove granice i dalje poštuju i štite u skladu sa najboljim evropskim standardima i praksama.”

Komesar za susjedstvo i proširenje, Olivér Várhelyi, rekao je: „Ovaj paket je blagovremen, jer migracija ostaje oblast u kojoj moramo još tješnje sarađivati sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu. S obzirom na povećan migracijski pritisak u regionu, fokusiramo se na jačanje zaštite granica, borbu protiv krijumčarskih mreža i povećanje povratka iz regiona. U tom cilju pružit ćemo veću političku i finansijsku pomoć. Između 2021. i 2024. namjeravamo povećati naše finansiranje za 60 posto ukupno, na najmanje 350 miliona eura za naše partnere sa Zapadnog Balkana. Ovo će podržati Zapadni Balkan u svim oblastima razvoja efikasnog sistema upravljanja migracijama, uključujući azil i prihvat, sigurnost granica i povratak. Računamo na posvećenost naših partnera sa Zapadnog Balkana da ove akcije budu uspješne.”

Ovim prijedlogom, Evropska komisija će uz podršku Frontexa ojačati kapacitete partnera sa Zapadnog Balkana u upravljanju migracijama, borbi protiv krijumčarenja i jačanju sigurnosti. Prema trenutno postojećim sporazumima o statusu između Frontexa i Albanije, Srbije i Crne Gore, raspoređivanje stalnog korpusa može se odvijati samo na granicama zemalja sa EU i bez vršenja izvršnih ovlašćenja. Prema novom zakonskom okviru, sporazum o statusu će omogućiti da Frontexov stalni korpus bude raspoređen u trećoj zemlji, kako na granici EU, tako i na granicama sa trećim zemljama i vršiti izvršna ovlaštenja. Stoga će novi statusni sporazumi kvaitetnije podržati i ojačati saradnju u upravljanju granicama na Zapadnom Balkanu.

Paket pomoći koji je usvojen prati detaljnu procjenu potreba uspostavljenu sa vlastima zemalja Zapadnog Balkana. Podrška je usmjerena na regionalne kapacitete upravljanja granicama uglavnom kroz osiguranje specijalizirane opreme. To uključuje mobilne sisteme za nadzor, bespilotne letjelice, biometrijske uređaje, obuku i podršku za uspostavljanje i operacionalizaciju nacionalnih koordinacionih centara. Podrška, također, obuhvata operacionalizaciju objekata za migraciju, uključujući prihvatne i pritvorske objekte. Ovaj paket donosi ukupnu bilateralnu i regionalnu podršku usvojenu u ovoj oblasti u okviru IPA III na 171,7 miliona eura.

Evropska komisija blisko sarađuje sa svim partnerima sa Zapadnog Balkana u svim oblastima upravljanja migracijama, kako bi razvila i uskladila svoje sisteme sa standardima EU. Fokus je na tome da se osigura da partneri sa Zapadnog Balkana budu opremljeni, kao buduće države članice da konstruktivno odgovore na zajedničke izazove migracije.

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je sredstvo kojim EU podržava reforme u regionu proširenja uz finansijsku i tehničku pomoć. Sredstva IPA III, osmišljena za period 2021-2027, imaju za cilj izgradnju kapaciteta korisnika tokom procesa pristupanja, što rezultira progresivnim, pozitivnim pomacima u regionu.

Sporazumi o statusu u okviru prethodnog mandata Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu zaključeni su sa Srbijom u novembru 2019. godine, sa Albanijom u oktobru 2018. i sa Crnom Gorom u oktobru 2019. godine. Na osnovu tih sporazuma, članovi timova Evropske granične i obalske agencije Stalni korpusi garde već su raspoređeni u sve tri zemlje, ali su ograničeni na granice sa državama članicama. Pregovori sa Bosnom i Hercegovinom uspješno su okončani 2017. godine, ali statusni sporazum nije potpisan u vrijeme stupanja na snagu revidirane uredbe o Frontexu pa stoga prijedlog revidiranog sporazuma o statusu između Frontexa i Bosne i Hercegovine, kao u slučaju Albanije, Crne Gore i Srbije. Očekuje se da će Evropska unija potpisati i drugi sporazum o statusu sa Republikom Sjevernom Makedonijom koji će omogućiti Evropskoj agenciji za graničnu i obalsku stražu (Frontex) da rasporedi timove za upravljanje granicom u Sjevernu Makedoniju.  Ovaj novi sporazum će se zasnivati na pojačanom mandatu Frontexa.

Slijedom preporuka Evropske komisije, Evriosko vijeće će morati usvojiti odluku kojom se daje ovlaštenje Evropskoj komisija za otvaranje pregovora sa Albanijom, Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.