EU pooštrava mjere protiv Kine

Lažni rat Evrope sa Kinom je pri kraju. Nakon godina izgradnje poboljšanog arsenala za trgovinski rat, Evropa sada pokazuje da je voljna biti oštra prema Pekingu.

Istražitelji EU napali holandski i poljski ured Nuctecha, proizvođača sigurnosnih skenera, u slučaju koji ovisi o jednoj od najdugovječnijih evropskih pritužbi sa Kinom - raskošnim državnim subvencijama koje pomažu kineskim firmama da potkopaju evropske rivale.

Nuctech je nekada vodio Hu Haifeng, sin prethodnika predsjednika Xi Jinpinga, Hu Jintaoa, a reakcija Kine je bila predvidljivo burna. Racija "naglašava dalje pogoršanje poslovnog okruženja EU i šalje izuzetno negativan signal svim stranim kompanijama", rečeno je o ljutitom reagiranju kineske misije pri EU.

Tajming takvog zapaljivog napada čini se značajnim, uoči puta Xia u Evropu narednog mjeseca — njegovog prvog u pet godina, koji ga vodi u Francusku, Srbiju i Mađarsku — označavajući definitivan pomak u načinu na koji je Evropa spremna pozabaviti se svojim trgovinskim problemima sa Kinom.

Bruxelles je godinama u više navrata zauzimao blaži ton sa Pekingom, tražeći na kraju uzaludan dijalog o državnim subvencijama i prekomjernim kapacitetima u sektorima kao što su čelik, aluminij i zelena tehnologija, umjesto da bira direktnu konfrontaciju i trgovinski rat.

Sada su rukavice skinute - kako raste politički konsenzus da Evropa treba zaštititi osnovne tehnologije. Ta situacija traje od oktobra, kada je EU pokrenula istragu o državnoj podršci Kine proizvođačim električnih vozila. Brisel je sada nastavio sa istragama o turbinama na vjetar i bolničkoj opremi kako bi "rebalansirao partnerstvo EU i Kine".

“Volimo fer konkurenciju. Ono što nam se ne sviđa je kada Kina preplavi tržište masovno subvencioniranim e-automobilima. To je ono protiv čega se borimo. Konkurencija da, damping ne. To mora biti naš moto”, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

 

Koristiti novo  

 

Veći dio decenije Evropska komisija je sastavljala jači arsenal trgovinske odbrane, ali je uvijek bilo veliko pitanje da li je Brisel bio spreman da ih iskoristi ili su one prvenstveno bile samo sredstvo odvraćanja.

To uključuje Međunarodni instrument nabavke — prvi put korišten u slučaju medicinske tehnologije sredinom aprila — koji nastoji poduzeti mjere protiv Kine ako izbaci evropske kompanije iz javnih tendera.  

„Dugo smo pričali o tome da Evropska komisija ima ovaj alat. Ali doveli smo u pitanje sposobnost Evropske komisije da efikasno koristi ovaj alat. Sada vidimo da je zapravo Evropska komisija sposobna i voljna to iskoristiti”, rekla je Francesca Ghiretti, viši analitičar geoekonomije na istraživačkom institutu Adarga.

Gunnar Wiegand, bivši visoki diplomata za Aziju u Evropskoj službi za vanjske poslove i istaknuti saradnik u njemačkom Marshall fondu SAD-a, također je insistirao da je novo trgovinsko oružje uvijek bilo dizajnirano za raspoređivanje, a ne samo za prikaz.

„Niko ne treba da se čudi što se instrumenti koji su nastajali u prilično dugom procesu u poslednjih nekoliko godina sada konačno, stvarno, koriste“, rekao je Wiegand.

 

Poruka Washingtonu

 

Čvršći stav Evrope nosi prednosti i opasnosti. Sa jedne strane, snažnija pozicija EU prema Kini predstavlja maslinovu grančicu za saveznike u SAD-u, koji su često bili razočarani mekim i blagim pristupom Evrope. Ali to, također, znači da Evropa mora biti spremna za kontranapad iz Pekinga i buran period trgovinskog sukoba.

SAD definitivno pažljivo prate novi plan igre EU. Odmah nakon najave istrage o medicinskim uređajima, američka trgovinska predstavnica Katherine Tai rekla je da prati process sa „interesom“, naglašavajući blisku saradnju između dvije strane u „identificiranju i istraživanju načina za rješavanje netržišnih politika i praksi koje koristi Kina u nizu sektora, uključujući medicinske uređaje”.

Istrage o subvencijama nisu jedini znak sve čvršće odluke Brisela da se direktnije pozabavi Pekingom. Unutar EU raste pritisak da se postavi realističniji izazov kineskim ogromnim infrastrukturnim investicionim projektima “Pojas i put” – gdje Peking proširuje svoj strateški domet pomažući u izgradnji luka i puteva za povezivanje Azije s evropskim tržištima.

Rani pokušaji Evrope da se takmiči sa "Pojasom i putem” viđeni su kao važne stvari, ali interni dokument Komisije do kojeg je došao POLITICO kaže da se blok

sada mora ozbiljnije fokusirati na izgradnju uporišta u ključnim strateškim rudarskim i energetskim interesima u Africi i Centralnoj Aziji.

U sektoru odjeće, Brisel se priprema za suočavanje sa tržišnim uticajima kineske aplikacije Shein. Dvoje ljudi upoznatih sa predstojećom odlukom reklo je da je Brisel blizu da označi Shein kao "veliku online platformu" u narednim danima, izlažući je dodatnoj kontroli u skladu sa zakonom o moderiranju sadržaja bloka.

 

Spreman za odmazdu

 

Sada je pitanje da vidimo gdje će – i kako – Peking uzvratiti.

Svaki put kada Evropa poveća svoje interese u trgovini, Kina ima tendenciju da ima odgovor. U različitim sukobima, Kina se pokazala kao stručnjak u međusobnoj igri zemalja EU-a u igrama zavadi pa vladaj, prijeteći, na primjer, da će favorizirati Boeingove avione u odnosu na Airbus ili da neće kupiti francusko i špansko vino.

Koristeći upravo takvu taktiku, Kina je natjerala tadašnjeg komesara EU za trgovinu Karela De Guchta da odustane od svoje ofanzive iz 2013. protiv pekinške telekomunikacijske i solarne industrije.

Nedavno je Kina igrala na kartu "rijetkih minerala", poduzimajući mjere protiv isporuke galija i germanija, dva materijala koja se koriste u proizvodnji čipova nakon što su SAD izvršile pritisak na Holandiju da blokira Kini dio prodaje napredne opreme za proizvodnju čipova lokalnog lidera ASML-a.

Na pitanje o sve većoj upotrebi trgovinskog arsenala EU, Anders Ahnlid, šef švedskog nacionalnog trgovinskog odbora, rekao je: “Komisija bi trebala učiniti sve da izbjegne sveopšti trgovinski rat sa Kinom.”

"Moramo djelovati na osnovu dokaza", dodao je Ahnlid.

Kao klasičan znak kineskog asimetričnog pristupa, ubrzo nakon što je Von der Leyen pokrenula svoju istragu visokog profila o električnim vozilima proizvedenim u Kini, Peking je pogodio evropski izvoz alkoholnih pića, potezom koji je izgledao posebno prilagođen francuskom sektoru konjaka. Paris je bio glavni zagovornik slučaja električnih vozila.

Ali uprkos tim prijetnjama odmazdom, Von der Leyen nema dovoljno prostora da održi svoja nastojanja, posebno dok se bori da osvoji drugi mandat kao predsjednica Komisije - potez koji bi zahtijevao podršku Francuske, glavnog zagovornika zaštite evropske industrije od Kine.

“Ako Von der Leyen sada nije povukla okidač, onda kada?” rekao je jedan diplomata EU, misleći na predstojeće izbore početkom juna.

 

Spremnost da se jače ide prema Kini dolazi i kada Evropa preispituje svoju zavisnost od autokratija nakon ruske invazije na Ukrajinu.

„U prošlosti smo napravili grešku što smo postali zavisni od ruske nafte i gasa. Ne smijemo ponoviti tu grešku sa Kinom, ovisiti o njenom novcu, sirovinama i tehnologiji”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Berlinu.

Njemačka je bila oprezna u konfrontaciji sa Pekingom, jer tamo proizvodi automobile i postala je ovisna o ogromnom kineskom potrošačkom tržištu.

Ali Wiegand, bivši diplomata EU za Aziju, rekao je da Evropa ne treba da živi u strahu.

“Uvijek postoji rizik od odmazde... Međutim, to je nešto što nikoga u EU ne bi trebalo odvratiti da koristi pažljivo osmišljene instrumente, koji su svi u potpunosti kompatibilni sa WTO”, rekao je Wiegand.

“Bila bi greška da instrumenti nisu korišteni iz straha od odmazde”.