Biden traži 37 milijardi dolara hitne pomoći za Ukrajinu

Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden (Joe Biden) traži od Kongresa SAD više od 37 milijardi dolara hitne pomoći Ukrajini.

Zahtev administracije za finansiranje, baš kada poslanici Kongresa počinju zasedanje posle nedavnih izbora, takođe sadrži 9,25 milijardi dolara finansiranja za suzbijanje COVID-19 pred mogući zimski talas pandemije.

Finansiranje države ističe sredinom decembra, a pomoć Ukrajini i finansiranje proiv COVID-19 biće deo paketa za finansiranje vlade do kraja septembra 2023. godine.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa, Kevin Makarti koji bi mogao postati šef tog doma, upozorio je da republikanci, ;ako oni budu većina, neće podržati davanje "nepopunjenog čeka" Ukrajini.

Šalanda Jang, direktorka Kancelarije za upravljanje i budžet Bele kuće, rekla je da je više od tri četvrtine od 40 milijardi dolara koje je Kongres ranije ove godine odobrio za Ukrajinu već isplaćeno ili opredeljeno. Bajdenova administracija tražila je ukupno 37,7 milijardi dolara podrške.

"Zajedno, uz snažnu, dvostranačku podršku u Kongresu, pružili smo značajnu pomoć koja je bila ključna za uspeh Ukrajine na bojnom polju i ne možemo dozvoliti da ta podrška presuši", napisala je Jang u pismu sadašnjooj predsednici Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Predložena pomoć Ukrajini uključuje 21,7 milijardi dolara za vojnu, obaveštajnu i drugu odbrambenu podršku, 14,5 milijardi dolara za humanitarnu pomoć i za pomoć u funkcionisanju ukrajinske vlade, 900 miliona dolara za zdravstvenu zaštitu i usluge podrške za Ukrajince koji žive u SAD i 626 miliona dolara za nuklearnu bezbednosnu podršku Ukrajini i modernizaciji strateških rezervi nafte.

Američka pomoć Ukrajini dosad je obuhvatila desetine hiljada projektila i raketa za PVO i protivoklopne sisteme i više od 84 miliona komada municije, kao i dronove, tenkove, kamione, radare, pancire i drugu opremu.

Ukrajinski lideri su tražili naprednije oružje većeg dometa, ali su SAD pazile da ne daju sisteme koji bi omogućili ukrajinskim snagama da udare duboko u Rusiju ili napadnu Moskvu.

Poslednjih meseci američka pomoć je bila usredsređena na sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane i stalni dotok municije. Ti sistemi su bili kritični u pomaganju ukrajinskim snagama da pokrenu ogromnu kontraofanzivu koja je bila u stanju da odbije napredovanje ruskih snaga na jugu i istoku i povrati ključne delove teritorije.

Nedavno oslobađanje Hersona, jedinog glavnog grada neke ukrajinske pokrajine koju su zauzeli Rusi, bio je jedan od najvećih uspeha Ukrajine u skoro devetomesečnoj ruskoj invaziji. To je Moskvi nanelo zapanjujući gubitak na bojnom polju, ali veliki delovi istočne i južne Ukrajine su pod ruskom kontrolom i borbe se nastavljaju.

Ruski napadi iz vazduha gađaju civilnu infrastrukturu, uključujući električnu mrežu i izazivaju rasprostranjene nestanke struje širom zemlje.

Čini se da napadi imaju za cilj da ostave ukrajinske civile na hladnoći i u mraku kako se približava zima.

Bajden je u septembru tražio 13,7 milijardi dolara hitnog finansiranja i potpisao je zakon kojim je odobreno 12 milijardi dolara i obezbeđeno finansiranje vlade.